• Otvoren slučaj Tubić
• Trik ili kraj evolucije
• Vratite nam decu!
• Klonirana beba i u Beogradu
• Matična služba nema šta da krije
• U Beogradu se u januaru rađa klonirana beba?
• Prvi put smo rangirani među države u kojima vladaju slobode
• Istražni organi ne reaguju
• Nastavak suđenja načelniku GAK u Višegradskoj zbog primanja mita
• Zamenici tužilaca položili zakletvu
• Skupština Srbije neće formirati anketni odbor
• Dali smo krv, rezultati u fioci
• Uskoro otkaz za četvrtinu tužilaca
• Tužilac žuri da što pre reši 750 otmica dece
• Želja jača od istine
• Manojlovići ne veruju u DNK
• Gatare unele zabunu
• Važi i za predsednike
• Zaštićeni svedok i prikriveni islednik
• Krađe dece nije bilo
• Krađe dece nije bilo tvrdi niška policija
• DNK utvrdila da Manojloviću iz Sokobanje nije oteta beba
• Analiza DNK potvrdila roditeljstvo Roganovića
• Preokret u Aferi krađe beba u porodilištima
• Violeta Roganović biološka ćerka svojih roditelja
• Do informacije najlakše - ličnim poznanstvima (2. deo)
• DNK protiv Manojlovića
• Nije bilo krađe deteta
• Rezultati Prve DNK analize u slučaju "ukradene dece"
• Papir trpi sve
• Ćerka svojih roditelja
• Transparentno ćutanje nosilaca vlasti (1. deo)
• Koji su uslovi za usvajanje dece u Srbiji?
• Građanin ce moći da se suprotstavi državi
• Odložen udar na mafiju
• Gde su naše bebe
• Zeleno svetlo za borbu protiv mafije
• Policija nezadovoljna DNK analizom privela docenta Stojkovića da menja iskaz, a dlaka nestala iz sudskih spisa
• Tuča u porodilištu
• Inicijativa Tima za suzbijanje trgovine ljudima Republike Srbije
  Nacionalni plan do kraja godine u Skupštini
• OEBS o trgovini ljudima
• Goloruki na mafiju
• Krivična prijava na sajtu
• JMBG, ipak, jedinstven
• Krađa naše dece postala državni problem
• Decu vreba incest
• Uputili javni apel za pomoć
• Manojlović: Spremna DNK nameštaljka za otetu decu
• Tajne iz porodilišta

BEOGRAD - Istražni sudija Drugog opštinskog suda u Beogradu Rajko Ilić saslušao je juče Vladislavu Tubić u istrazi o falsifikovanju dokumenata o rođenju bebe, za koju Tubićeva sumnja da je odmah po rođenju ukradena.

Vladislava Tubić je jedna od oko tri stotine roditelja koji predhodnih meseci u javnosti pozivaju nadležne organe da pokrenu istragu o navodnoj krađi beba u porodiličtima. Drugo beogradsko tužilačtvo pokrenulo je prema rečima Tubićeve postupak za falsifikovanje službenih isprava protiv NN lica, posto je u dokumentaciji o rođenju deteta u bolnici u Vičegradskoj uočeno više propusta.

- Slučaj je zastareo tako da je ovo bio jedini način da se pokrene postupak. Istražni sudija je obećao da će pokušati da pribavi dokumentaciju i, što je jako važno, u postupak će biti uključen i grafolog kako bi ispitao različite brljotine u dokumentaciji - izjavila je za Danas Vladislava Tubić nakon saslušanja kod istražnog sudije. Ona se porodila u decembru 1980. godine na klinici u Višegradskoj i rodila žensko dete. Nakon "smrti" novorođenčeta Tubićevoj nije bilo dozvoljeno da vidi dete. Od opštine Savski venac i porodilišta dobila je različite papire koji ukazuju da ima falsifikata u dokumentaciji.

- Ako je sve čisto i ako grešimo zašto bi bolnica izdavala falsifikovanu dokumentaciju, pita Tubićeva iskazujući puno poverenje, "bar zasad", u istražne organe.

A. Nosov

GLAS, 31.12.2002. - 2.1.2003. / izvor
Za sada se javnosti nude samo spekulacije o kloniranoj bebi koja će se, navodno, u januaru roditi u Beogradu
Trik ili kraj evolucije

Profesor dr Nebojša Radunović:
Uvredljiva izjava gospodina Antinorija koji kaže da bi klonirao samo Srbe, jer mogu sve da prežive.
Vlasnica privatne ordinacije "Papić", u kojoj bi trebalo da se rodi klonirani prvenac, odlučno demantuje takve vesti.

BEOGRAD - Priča da će se prvo klonirano dete roditi 20. januara nastupajuće godine usred Beograda, u najmanju ruku izazvala je sablazan. U prvi mah, kada su čuli ili pročitali poruku italijanskog ginekologa Severina Antinorija, tvorca ovog, kako neko ironično reče, "bezgrešno začetog deteta", ljudi su ostali doslovce nemi.

A onda, posle prvog šoka, počeli su trezvenije da razmišljaju. Lakoverni, skloni u sve uglavnom da poveruju, progutali su bez zadrške i ovakvu priču. Oprezniji, nemajući nacina da dođu do pravog odgovora, počeli su da prozivaju medije da im pruže pravu istinu o svemu što se dešava.

Naravno, priča kao priča ne bi izazivala toliku pozornost, da se ne dešava na ovim prostorima. Ali, s obzirom na to da su upleteni i ovdašnji ljudi od struke, poput privatne ordinacije "Papić", uz tvrdnju da će se klonirani prvenac roditi baš pod njenim krovom, ceo događaj poprima jedan sasvim drugi značaj. Naravno da smo razgovarali sa vlasnikom ordinacije "Papić", primarijusom dr Nadom Papić. U startu je negirala sve, do toga da postoji bilo kakva veza između nje i dr Antinorija.

Priča o postojanju privatnog porodilišta u kome će se to famozno dete eventualno roditi, makar što se tiče Beograda, takođe nije tačna. To su nam potvrdili brojni ginekolozi, s tim što za unutrašnjost nemaju podatke. No, sve i da je cela priča spekulativna, ne može se jednostavno ignorisati. Jer, otkako je na ovaj način svet ugledala, sada već pokojna ovca Doli, priča o kloniranju i klonovima, ne prestaje da raspaljuje ljudsku maštu. I svi imaju svoj sud.

Od juče, odlukom ministra zdravlja U Srbiji zabranjeno kloniranje Privremenom merom Ministarstva zdravlja u Srbiji je od juče zabranjeno kloniranje ljudi. Naredba ministra zdravlja Tomice Milosavljevića važiće sve do donošenja zakona kojim će biti zabranjeno kloniranje. Tom odlukom obuhvaćene su sve bolnice u Srbiji, osim Kliničkog centra, koji od oktobra sprovodi tzv. indirektnu zabranu kloniranja. Povodom najava italijanskog ginekologa Severina Antinorija da će u januaru u Beogradu biti rođena klonirana beba, ministar Milosavljević je za Radio 202 izjavio da je reč o "neverovatnoj novinskoj vesti". On je napomenuo da su u Srbiji za porođaje ovlašćene samo državne bolnice i njihovo osoblje, tako da je isključena mogućnost da neki lekar iz inostranstva legalno obavi porođaj u našoj zemlji. M. D.

Dok su jedni apriori protiv ovakvog načina stvaranja potomstva, jer se "remeti tok evolucije", drugi smatraju da se tok razvoja nauke ne može zaustaviti, i da će ljudski klon, hteli to mi ili ne, u dogledno vreme ugledati svet. Pitanje je samo gde i kada.

A šta na sve kaže profesor dr Nebojša Radunović, načelnik Odeljenja humane reprodukcije Instituta za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije:

- Ponovo u javnosti imamo masovnu histeriju kao što je bilo, kada se raspravljalo o navodno prodavanoj deci. Kako vreme odmiče, sve je jasnije da ta tema nema čvrsto uporište, ali zato sada imamo na sav glas priču o kloniranom detetu, koje će se, ni manje ni više roditi baš u Beogradu. Kao da nam je posle svega potrebna i jedna ovakva priča. Osim toga, krajnje je uvredljiva izjava tog gospodina Antinorija, koji kaže da bi klonirao samo Srbe, jer mogu da prežive sve teškoće! Ne želim da prihvatim tako nešto, jer se radi o mom narodu sa tradicijom i kulturom koja seže do Vizantije.

Bez obzira na sve, da li je kloniranje čoveka u ovom trenutku moguće?

- Sam termin kloniranja predstavlja pravljenje duplikata ćelije određenog organa, do celog organizma. Takva situacija u prirodi nije nova. To već imamo u botanici sa biljkama, koje se presađuju korenom, mada i u životinjskom svetu kod nekih vrsta postoji aseksualno odvajanje, a da ljudska vrsta ima prirodni eksperiment.

Šta to znaci?

- Rađanje blizanaca iz istog jajašca je prirodni eksperiment kloniranja. Jer, u samom začetku postoji jedan embrion, koji se u datom trenutku razdvaja na dva, gde se svaki razvija samostalno do rođenja. I to naravno, nije ništa mimo prirode. Takvim primerom priroda je u stvari dala ljudskoj vrsti mogućnost da vidi da tako nešto postoji. Međutim, šta se dešava kod izazvanog kloniranja? Ovde je problem koji uzburkava javnost, da mi od jednog ljudskog bića imamo njegovu kopiju, sa velikom vremenskom distancom, tako da unapred ne možemo da pretpostavimo kako će on da se ponaša za, recimo dve ili više decenija.

Da li je ta kopija potpuno identična svom originalu?

- Nije, više su slični jednojajčani blizanci. Zašto to kažem? Zato što ne može da ima sve osobine donora, iako je jedro, nosilac nasleđa- njegovo. Nauka još nije ovladala trenutkom stvaranja kopije originala. Da pojednostavim za razumevanje do kraja. To je isto kao kada imate jednu fabriku, u kojoj nasilno zamenite direktore. Novi direktor izdaje naredbe radnicima koji su tu već bili, i očekuje da izvrše sve njegove naloge. Međutim, dogodi se da neko ne posluša, i očekivani rezultat nije prema zamisli novog direktora. U stvari, nama priroda ne dozvoljava baš u tolikoj meri da se sa njom poigravamo. To je i pokazala na terenu vantelesne oplodnje, gde se kod svih žena radi apsolutno sve, ali negde ne može da uspe. Sve je u savršenom redu, ali trudnoće na kraju nema. Znači, teorijski uspeh prelazi u praktični neuspeh.

Ukoliko nauka ovlada kloniranjem, može li ono biti zloupotrebljeno?

- Može, samo što to nikad ne čine naučnici. Ako streme novim saznanjima, motivisani su humanim razlozima. Što se tiče kloniranja ljudi, mislim da je apsolutno bespredmetno. Ako bi to postala praksa, onda zasigurno možemo da govorimo o kraju evolucije ljudske vrste. Jer samo ukrštanjem dve različite jedinke možemo dobiti kvalitet osobina u novoj osobi, a kod čina kloniranja to sigurno izostaje. Sem toga, nijedan ozbiljan naučnik ili klinika, roditeljima ne može da obeća da će njihova beba, na ovaj način začeta, biti apsolutno identična i da će očekivano živeti.

Zorica Ostojić

VEČERNJE NOVOSTI, NEDELJNO IZDANJE, 30.12.2002. - 2.1.2003. / izvor
Roditelji "otetih beba" odnedavno i na sajtu svetske globalne mreže
Vratite nam decu!

Na novom sajtu objavljeni i plakati sa pitanjima "koja je cena deteta?", "ko su kupci?", ali i surove konstatacije "decu ne donose babice" i "ne budite ženi brat". Na stotine novinskih tekstova na ovu bolnu temu, zbog koje nemaju miran san preko 700 roditelja u našoj zemlji

Teške sumnje "Ne kradi" Na Internet sajtu nalazi se i tekst u kome se tvrdi da je ovom trgovinom dece, ne samo da je prekršena osma Božja zapovest, koja glasi: "Ne kradi" već je time sahranjena i svaka iskra čovečnosti u onom koji je to nedelo počinio. Time nije izvršena obična krađa, kao što je krađa novca, kola, dragocenosti ili bilo čega drugog. Ovim je izvršena krađa tela i krvi, slave i potomaka, imena i prezimena, nastavka kolena i predaka. Uzeto je što nije smelo da bude uzeto, oteto je i prigrabljeno ne samo ono što nije nikada pripadalo toj porodici i što pred Bogom nikada i neće pripadati toj porodici. Pokraden je nečiji život, život koji ne pripada tim trgovcima i nikada neće pripadati. Čovek mora da se zapita kako li je tek živeti, a znati da to biće koje ti ljudi nazivaju svojim detetom, nije njihovo dete! Kako li je ceo život lagati sebe i druge i to dete, a možda ići u crkvu, moliti se Bogu, slaviti slavu i biti - hrišćanin! A ovo pitanje se može uputiti i posrednicima, medicinskim radnicima. Time je prekršena i deseta Božja zapovest, koja glasi "Ne poželi ništa što je tuđe". / ceo tekst

NIŠ - Sa očajnim apelom "vratite nam decu" i "pomozite roditeljima čija su deca ukradena, ne čekajte da se i vama to desi" odnedavno su se i na Internet sajtu oglasile majke i očevi "otetih beba".

Pored na stotine novinskih tekstova, među kojima ima najviše iz "Večernjih novosti", na sajtu moćne globalne mreže objavljeni su i pamfleti i plakati na ovu bolnu temu, zbog koje nema miran san preko 700 roditelja u našoj zemlji.

Na plakatima se postavljaju pitanja "koja je cena deteta?", "ko su kupci?", ali i surove konstatacije "decu ne donose babice" i "ne budite ženi brat".
Na novom Internet sajtu može se pročitati i priča da je život preko 700 majki postao noćna mora. Zbog sumnji da su bebe, odmah po rođenju proglašene mrtvom i prodate, sve te jadnice poslednjih meseci doživljavaju situacije koje smo do sada viđali samo u latinoameričkim serijama.

I pored silnih upozorenja da su moguća paranoična razmišljanja i da se ovakve bolne situacije ne završavaju baš "hepi endom", ono što se mnogim majkama desilo u poslednje vreme, najavljuje suprotno.

Vera Vukomanović iz sela Donja Sabanta kod Kragujevca, jedna od majki koja traga za sudbinom beba nestalih prilikom porođaja, još pre par nedelja obelodanila je da joj se javio posrednik porodice koja je usvojila njenog sina koji je prema zvaničnoj dokumentaciji rođen mrtav 12. maja 1987. godine.
Ova žena je potvrdila da joj je posrednik ukazao da porodica koja je usvojila njenog sina živi u Kragujevcu i da će do susreta doći vrlo brzo. Čak je njenom sinu rekao "bato, uskoro ćeš videti brata".

Da li se čuda, ipak, događaju? Po mnogima veoma teško, osim ako ne počnu da je javljaju ljudi koji su bili umešani u aferu nad aferama - krađu i prodaju beba iz porodilišta. Ili se desi da subina sama "ugodi" neočekivane i frapantne susrete roditeljima sa "mrtvom" decom.

Ljubinka Bubnjević rodila je u 20. marta 1980. godine na Klinici za ginekologiju i akušerstvo u Novom Sadu dva dečaka. Kako su bili rođeni sa malo kilograma i u sedmom mesecu trudnoće, odmah su prebačeni u Dečju bolnicu. Posle samo jednog i po dana mlađi sin je "umro". Starijem Milošu je sada 19 godina.

- Moj suprug je pre tri godine ušao u dragstor na uglu ulice Branimira Ćosića da kupi cigarete, iako ih je imao dovoljno. Dok je plaćao račun začuo je Milošev glas, iako smo ćerka, Miloš i ja pola sata pre toga otišli. Tog trenutka se okrenuo ka mladiću koji je bio identičan našem sinu.

Predlog SO Sokobanja republičkom parlamentu, kako bi se izbegle nove afere o krađi beba Sahrana briše sumnje SOKOBANJA - Skupština opštine Sokobanja je, za sada, prvi parlament koji se oglasio povodom afere o krađi dece, odnosno, javnih optužbi brojnih porodica na račun lekara srpskih porodilišta, za otmicu tek rođene dece, koja su posle rođenja proglašavana mrtvim. Jedan od razloga za to svakako je u činjenici da je ovo pitanje, upravo, prvi put pokrenuto baš iz ovog mesta, posle slutnje bračnog para Milutina i radojke Manojlović da je njihova ćerka (sada Violeta Roganović), rođena 1979. godine u beogradskoj klinici "Narodni front", po papirima, neposredno posle rođenja umrla, a ustvari je, kako tvrde Manojlovići, beba ostala u životu i prodata drugoj porodici. Iako je iz Drugog opštinskog tužilaštva u Beogradu nedavno saopšteno da je DNK analizom (učestvovali Roganovići) nedvosmisleno utvrđeno da su Violetini biološki roditelji Simo i Slavica Roganović, porodica Manojlović i dalje izražava sumnju u najnovije podatke, naglašavajući da papir trpi sve. Inače, sokobanjski parlament je ovo bolno pitanje za mnoge roditelje u dnevni red uvrstio, na predlog odbornika Dr Ljiljane Ledine, koja je predložila i konkretno rešenje kako bi se, bar ubuduće, izbegle slične afere, zalažući se istovremeno i da se svi slučajevi ispitaju a eventualni krivci kazne, kako bi se izbrisala ljaga sa celokupnog zdravstva. - Svega toga sigurno ne bi bilo da je leš bebe pa makar da je posle rođenja živela i pet minuta, predavan roditeljima koji bi ga dostojno i po svim običajima sahranili, naravno, tek nakon medicinskih ispitivanja - kaže Dr Ledina. Po njenim rečima, niko nema pravo da liši roditelje da vide svoje, makar i umrlo dete i sami ga sahrane. To jesu strašni i bolni trenuci, ali je nedopustivo da bilo ko od mojih kolega, na primer, savetuje roditelje rečima: "Bolje je da ne vidite bebu", jer to tek onda dovodi do sumnje, i kada za to nema razloga. Složivši se jednoglasno sa svojom koleginicom, odbornici SO Sokobanja su doneli zaključak da se kod republičkog parlamenta pokrene inicijativa za donošenje propisa po kome bi sve umrle bebe posle rođenja, bez obzira koliko su živele, nakon medicinskih ispitivanja, obavezno predavane roditeljima radi sahranjivanja. D.Stojanović

Imao je iste crte lica, isto raspoređene mladeže, zube koji idu malo nakoso i izražene malje po telu. Čak su im i hod i pokreti tela bili isti - predočila je Ljubinka gotovo neverovatan događaj. - Suprug je zanemeo. Mladić je bio sa starijom ženom, sa kojom je po izlasku iz prodavnice otišao do sivog automobila, sličnog "opelovim" vozilima, i nestao. Muž nije dugo mogao da progovori ni reč, a od tada mi nemamo mira.

Olgica Trajkovski iz sela Jabuke kod Pančeva rodila je 1. maja 1978. godine muške blizance. Jedan sin je odmah "preminuo", dok je drugi sada kršni momak, sportista.
A onda, letos, Olgica je na jednom slavlju, ispraćaju vojnika, zapazila mladića koji je bio slika i prilika njenog deteta. Posle devetnaest godina gledala je u svog sina koji je zvanično "umro".

- Popričali smo, ali nisam smela ništa da mu saopštim - kaže Olgica.
Potom je tužila Pančevačku bolnicu za obmanu i krađu bebe, a istraga je pokrenuta. Olgica čeka da joj država zakonski vrati sina, a onda će mu sve ispričati.

Granu Štefan porodio je 11. maja 1987. godine u niškom GAK Valid Masad, lekar Palestinac, koji je čestitao što je dobila zdravu decu, blizance, najpre devojčicu Mariju, koja sada ima 15 godina i pet minuta kasnije sina. Sutradan je majci rečeno da je muška beba umrla.

Nekih šest meseci od porođaja, dok je u njenom naselju šetala svoju žensku bebu, slučajno se susrela sa lekarom koji je porodio.
- Ja sam vas porodio, da li me se sećate, pitao me je. Kako da ga se ne sećam - kaže Grana. - A zatim je pitao gde mi je drugo dete? Kada su mu odgovorila da je muški blizanac umro, doktor je prvo zanemeo, a zatim rekao da je to nemoguće! Uz konstataciju da on sigurno zna da je dete živo, obećao mi je da je će celu situaciju da ispita. Znam je da je "kopao" i kada je došao blizu kraja, otriven je da bi odmah posle toga morao da se vrati u svoju zemlju. Iz porodilišta je dobio takvu pismenu "preporuku" da je morao odmah da napusti i Niš i Jugoslaviju.

- Živela sam i živim u ubeđenju da je moje dete živo. I sin Radovan, rođen kao jednojajčani blizanac sa bratom, koji je proglašen mrtvim, i danas pokazuje da mu brat nedostaje. Osećam da bi bio srećniji da može da se druži i poigra sa starijim blizancem Milovanom. To ime mu je kum namenio - teško govori Rada Vasković iz Vitanovca nadomak Kruševca.

Rada je 27. februara '90. godine u kruševačkom porodilištu na svet donela dva dečaka, jednojajčane blizance. Stariji je težio 3.350, a mlađi 2.600 grama. Uz plač beba, majka čuje i lekare, koji kažu "uredno" a po smeštaju u sobu za porodilje dr Trena Strelarac joj govori da su bebe, zbog premorenosti, smeštene u inkubator. Sledećeg jutra, uz pomoć dr Zdravka Jovanovića, Rada obilazi svoje bebice. Dobro su, osim što su premorene, kaže uz osmeh doktor. Dva puta dobija decu na podoj, uz obuku kako da doji dvojke.

U toku noći sve porodilje izlaze da saznaju zašto bebe uznemireno plaču, a jedna žena u kućnoj haljini, seća se Radmila, žuri kroz bolnički hodnik i govori "kradu decu". Narednog jutra, pre lekarske vizite, u Radinu sobu ulazi nepoznati crnomanjasti čovek, u braon jakni. Kaže joj da radi kao portir i da je došao da vidi ženu koja je rodila tako krupne blizance.
Oslovljava je imenom i raspituje se za zdravlje beba. A onda sledi najgore: dr Trena joj saopštava: "Vaša beba je umrla". Vodi raspamećenu ženu u svoju lekarsku sobu, i teši objašnjenjem da je u pitanju stariji dečak i da je "tako bolje, jer bi dete bilo mentalno zaostalo".

Mužu Radinom, Stojanu, je kasnije rečeno da je dečak imao problema sa jednjakom. I kao u mnogo drugih slučajeva, roditelji ne mogu da vide i preuzmu telašce preminule bebice radi sahrane. "To se radi u krugu bolnice", dobijaju Vaskovići odgovor.

Miša Ristović

POLITIKA, 30.12.2002.
Senzacionalna vest iz Londona
Klonirana beba i u Beogradu

Italijanski lekar Severino Antinori potvrdio da će dete biti rođeno tokom januara

LONDON (Tanjug) Italijanski lekar i svetski stručnjak za trudnoće i začeća Severino Antinori potvrdio je današnjem londonskom "Indipendentu on sandej" da će tokom januara u Beogradu biti rođeno klonirano dete.

Začeće i trudnoća su izvedeni pod njegovom kontrolom i Antinori kaže da su već počele pripreme za porođaj.

Druge detalje italijanski lekar nije otkrio.

Antinori kaže da će posle Beograda uslediti dva druga "klonirana" porođaja u dve druge zemlje.

Pre nekoliko dana je jedna američka verska sekta objavila da je u njenoj organizaciji rođeno prvo klonirano dete, genetski potpuno identično roditeljima. Mnogi svetski stručnjaci su najpre sumnjali u istinitost te informacije, ali danas većina britanskih lekara smatra da je to dete zaista rođeno.

Pokrenuta je, međutim, velika kampanja da se u celom svetu zabrane kloniranja ljudi pa će, posle najave dr Antinorija, po svemu sudeći, uslediti veliki pritisak i na Beograd da zabrani takve eksperimente.

Ti pritisci mogu imati i političke posledice.

LIST SO SAVSKI VENAC, 29.12.2002.
Razgovor s povodom
Matična služba nema šta da krije

Već mesecima traje takozvana afera o krađi beba. Sa željom da pomognemo nesrećnim roditeljima, ali i da uputimo one neupućene (među kojima su i pojedini novinari) koji su u sprezi "organizovanog kriminala" videli i učešće opština (njihovih matičnih službi) razgovarali smo sa Milicom Novaković, šefom Odseka za lična stanja građana (Matične službe) SO Savski venac

U Matičnoj službi beleži se svaka promena u životu građana?
- Svako rođenje u porodilištima na teritoriji Savskog venca evidentira se u matičnim knjigama opštine Savski venac. Svaka činjenica smrti koja se dogodila u ustanovama na našoj opštini upisuje se u matične knjige umrlih u ovoj opštini.

Na osnovu kojih činjenica upisujete decu u matičnu knjigu rođenih?
- Porodilište "Narodni front" i GAK u Višegradskoj ulici (nekada i "Dr Dragiša Mišović"), popunjava Prijavu o rođenju, koju je majka potpisala i šalje je SO Savski venac. Kada stigne Prijava o rođenju (čiju prvu i drugu stranu do pola popunjava porodilište), te podatke matičar je dužan da, u roku od mesec dana, upiše u Matičnu knjigu rođenih. On upisuje činjenicu da se naka žena porodila i rodila dete (sa svim podacima, njenim i bebinim), bez obzira da li su roditelji došli da prijave dete, odnosno da odrede ime ili ne.

Da li su roditelji obavešteni da treba da prijave ime?
- Roditelji dobijaju obaveštenje u porodilištu da treba da dođu u Opštinu da se utvrdi status deteta: da li je bračno ili vanbračno i da daju ime detetu. I onda matičar i to upiše u knjigu rođenja. Dakle, samo je dopuni... Ako se roditelji ne pojave, rubrika za ime i prezime ostaje prazna.

Ima li ograničenja do kada roditelji moraju da se pojave?
- Nema, ali ako je prošao rok od dva meseca mora da se donosi rešenje o naknadnom upisu ličnog imena deteta. Međutim, roditelj koji nije prijavio svoje dete, nije ni mogao da dobije Izvod. To isto važi i za knjigu umrlih.

Ako se desi da beba umre posle porođaja?
- Tada porodilište šalje Opštini i potvrdu o smrti, na osnovu koje matičari moraju da upišu u Matičnu knjigu umrlih činjenicu o smrti za to isto dete. Nekada potvrde o smrti ne stižu iz porodilišta, nego iz Instituta za neonatologiju (koje je, takođe, na našoj teritoriji).

Kako izgleda potvrda o smrti?
- Potvrda o smrti stiže sa podacima o polu deteta, uzroku i datumu smrti. Uzrok smrti ne upisuje se u knjigu umrlih (nema potvrde da matičari prepisuju stručne nazive, kada se čuva Potvrda). U matičnu knjigu umrlih upisuju se i ostali osnovni podaci, ali takođe bez imena deteta, ako detetu nije određeno lično ime.

Ima li razlike u upisu mrtvorođenog i živorođenog deteta?
- Na prijavi rođenja piše da li je dete rođeno živo ili mrtvo. Ako je živelo i jedan minut upisuje se i u knjigu rođenih i u knjigu umrlih. To je razlika između mrtvorođenog i živorođenog deteta. Žena se porodila i rođeno je dete i upisuje se u knjigu rođenih i kada je mrtvorođeno, ali se ne upisuje dalje u knjigu umrlih. Upisuje se samo činjenica da se desio porođaj.

Može li se dobiti umrlica za bebu koja nema ime?
- Ni izvod iz matične knjige rođenih, ni umrlica.

Može li neko da se sahrani bez umrlice?
- Niko ne može da se sahrani bez izvoda iz matične knjige umrlih, odnosno umrlice.

Da li može naknadno da se da ime umrlom detetu?
- Naravno, roditelj može i naknadno da dođe, odredi ime detetu i uzme umrlicu.

Radimo samo sa papirima

Šta roditelji, koji sumnjaju da su im ukradena deca, traže od vaše službe?
- Svim roditeljima koji su to tražili, a bilo je oko 350 zahteva, dali smo fotokopiju Prijave o rođenju, koja je osnov za upis u Matičnu knjigu rođenih (to je jedini dokument na osnovu kojeg mi upisujemo u knjigu rođenih). I fotokopiju Potvrde o smrti, na osnovu koje je matičar upisao činjenicu smrti u Matičnu knjigu umrlih. Dobili su fotokopiju osnova za upis u matične knjige, a izvod je samo prepis iz te knjige (u izvodu ne piše sve, a u ovom dokumentu su svi podaci). Dobili su sve što opština poseduje - četiri dokumenta.

Ne mogu da dobiju Izvode iz matičnih knjiga rođenih i umrlih?
- Oni neosnovano traže izvode. Iz matičnih knjiga ne izdaju se izvodi, jer nema imena deteta i samim tim to nije kompletna javna isprava, ničemu ne može da služi. Izvod izdajemo samo za službenu upotrebu, na zahtev suda, Centra za socijalni rad, matičaru druge opštine za kompletiranje predmeta i sl. (imamo jako puno zahteva lažnih isprava koje se pojavljuju i služe jedino za neku mahinaciju). Izvod se prepiše iz knjige rođenih, zato se i zove Izvod iz matične knjige rođenih. A oni su dobili osnov za upis u matičnu knjigu i fotokopiju matične knjige i njima izvod uopšte nije potreban. Sve smo im dali na uvid, sve šta mi imamo, čime raspolažemo, čak i uvid u matične knjige.

Mogu li knjige da se falsifikuju?
- Postoji Zakon o matičnim knjigama i uredba o načinu vođenja matičnih knjiga, dokumentacija i arhiva. Knjige ne mogu da se falsifikuju. Mi radimo samo s papirima, ono što dobijemo upišemo i čuvamo papire koje smo dobili. Matičar ne može da izmisli podatke. Moguće su tehničke greške, zakonom je predviđena ta mogućnost, ali tada matičar donosi rešenje o ispravci i to se konstatuje.

Kakve tehničke greške?
- Može da se pojavi tehnička greška u konstataciji, da je upisan npr. tekući broj 1.200, a nije nego 120. Međutim, ostavimo tako kako je i ako treba da se ispravi, da ne bi i to izazivalo sumnju. Onda, može se desiti da dete bude prvo upisano u knjigu umrlih, pa rođenih, ali, to nema značaja, jer je upisano u zakonskom roku. Matična služba SO Savski venac ja najveća matična služba na Balkanu. Za one koji su rođeni do 1. aprila 1979. godine lična dokumenta matičari pišu rukom. Kroz hodnike i kancelarije godišnje prođe oko milion ljudi, a kroz ruke zaposlenih prođu tone papira. U ovoj službi 23 matičara rade sve poslove, danas jedan referent, sutra drugi...

Roditelje bune neki različiti brojevi?
- Postoji redni broj porođajnog protokola, koji se upisuje u porodilištu i tekući broj knjige rođenih, koji se upisuje u Opštini. Naravno da to nije isti broj.

Više od šest godina ste na čelu službe. Da li u knjigama ima bilo šta što bi moglo da izgleda bar sumnjivo?
- Proverila sam knjige i arhivsku dokumentaciju i nikakvu malverzaciju nisam našla, nikakvu nepravilnost, ništa što bi izazvalo sumnju, ali ponavljam, radim samo sa papirima. Dalje je stvar policije i tužilaštva, koji nas stalno proveravaju, ali do sada ni oni nikavu nepravilnost nisu našli. Prijatno sam iznenađena da su tako dobro i savesno rađene naše matične knjige, kao i arhiva. Knjige su fantastične, a matičari su izvrsno radili i rade.

Ima li, ipak izuzetaka?
- Samo u dva slučaja nismo pronačli upis u matičnu knjigu umrlih. Nađen je upis rođenja, ali nije upisano u matičnu knjigu umrlih, odnosno matičnoj službi nije stigla Potvrda o smrti. Međutim, to je policija proveravala. Kompletnu dokumentaciju dostavljamo tužilaštvu.

Ima li bar nekih sumnjivih pravilnosti?
- Sva porodilišta su u opticaju, sva godišta (čak iz 1947. imamo jedan zahtev, a poslednji su iz 2001. godine). Većina dece je iz Beograda, većinom su bračna, ima dosta blizanaca, ali u ukupnom broju predmeta više je onih koji su sami. Roditelji sumnjaju da su otetai prevremeno rođena deca, težine od jednog kilograma. Nama pravila.

Ne mešajte matičare

Može li neko da zabrani roditelju da sahrani svoje dete?
- Ne može niko da zabrani roditelju da uzme umrlicu i sahrani svoje dete. Činjenica je da je to za roditelje bilo bolno i komplikovano, ali kada su im bolnice rekle da će im one sahraniti decu, išli su linijom manjeg otpora i nisu insistirali. Bolnica ima obavezu da utvrdi uzrok smrti, ali pitanje je da li bi to smela da radi bez njihova dozvole. Ako im je i onda bilo nešto sumnjivo , zašto tada nisu reagovali sa svom negativnom energijom i mržnjom sa kojom dolaze ovde. Nijedan od ovih roditelja nije sahranio svoje dete, par njih je naknadno odredilo ime deci, ali ovo su sve deca sahranjena bez imena.

Da li ima slučajeva da je bebe drugih nacionalnosti sahranjivalo porodilište, odnosno JKP "Pogrebne usluge"?
- Ni jedan Rom, niti Šiptar nije ostavio svoje dete da ga ne sahrani. Svi su odredili imena svojoj deci i uzeli umrlice.

Ipak, roditelji imaju pravo sve da provere?
- Roditelji imaju pravo i treba da provere i uvek im je to omogućeno. Treba da urade sve što misle da im je potrebno, da pogledaju i znaju sve i mi smo im omogućili da dobiju svu dokumentaciju u fotokopijama. Matične knjige i prijave ranije nismo fotokopirali, osim izuzetno za ekshumaciju, za koju je neophodan uzrok smrti. Međutim, 99 odsto roditelja dolazi sa takvom agresivnođću i tenzijom, da mogu na prste da izbrojim one koji su se ponašali civilizovano. Dođu sa toliko neznanja da misle da im decu držimo u podrumu ili ne znam šta misle, ali sa krajnje negativnom energijom, tako da se svi ovde osećamo maltretirani, ne mogu da opišem koliko. Nema više od pet roditelja sa kojima se moglo normalno razgovarati.

Krije li nešto Matična služba?
- Služba nema šta da krije, davali smo i davaćemo sve što imamo. Ali, uglavnom nas proveravaju i obmanjuju (recimo, traže izvod iz matične knjige umrlih za živo dete). Manipulišu nekim izjavama o smrti, potvrdama o smrti, nekim nebuloznim matičnim brojevima, nebuloznim mrtvorođenim, živorođenim, izmešanim pojmovima... U stvari, špekulišu samo sa poluistinama i to je najgore. Npr. dođe stranka i pita kako da napiše nekakav zahtev, a kao usput nas pita da li mi pronalizimo tu decu, jer su, kao, mnoga deca nađena. Da li mi nađemo te adrese, da oni nađu tu decu? O uvredama da i ne govorimo.

Kakvim uvredama?
- Obično su tipa: videćeš ti, imaš i ti decu i sl., pa do retkih otvorenih pretnji: "Miličice, Miličice, visićeš ti zbog lažnih potvrda i duplih knjiga".

Očito da su roditelji izmanipulisani?
- Obaveštena sam da je urađen DNK devojke koju porodica Manojlović prisvaja kao "svoje" dete i dokazano je da ona to nije. Iznenađena sam količinom laži kojima su se Manojlovići, od kojih je sve krenulo, služili, a novine pisale do besvesti. Protiv njih se podnosi krivična prijava po tri osnova, a jedan od njih je i uznemiravanje javnosti. Oni su obmanuli novinare, koji opet, imaju veliki udeo u obmani roditelja. Interesantno je da su informaciju ko im je "kćerka", Manojlovići dobili od vračare koja ima poveći dosije u policiji. Eto, to su ljudi koji su uzburkali celu zemlju i napravili haos... Ne mogu da tvrdim da nema slučajeva krađe beba, ali to se mra dokazati. Ne može se praviti afera bez ijednog jedinog dokaza. Nemoguće je da je toliki broj ljudi moralno degenerisan i, ako kriminala ima, u pitanju su pojedinačni kriminalni slučajevi, a o umešanosti matične službe da ne govorimo. Matičar ne obilazi porodilišta, ne zna ko se porađa, ne vide bebu i ne može da zna čija je. Njemu stiže samo potvrda sa potpisom i pečatom lekara i potpisom majke. Matičar ništa više ne može da zna i ne treba da mešaju matičare, ako već pričamo o manipulaciji, jer to nema nikakvog smisla.

Branka Rodić

B 92, 29.12.2002. / izvor
U Beogradu se u januaru rađa klonirana beba?

LONDON - Italijanski lekar Severino Antinori potvrdio je da će se pod njegovom kontrolom u januaru u Beogradu roditi klonirana beba. U toku su završne pripreme za porođaj, rekao je Antinori za londonski "Indipendent". Prema njegovim rečima, nekoliko nedelja kasnije u druge dve zemlje rodiće se još dve klonirane bebe. Americka kompanija "Klonejd" saopštila je u petak da se pod kontrolom njenih naučnika rodilo prvo klonirano ljudsko biće. Jedan nezavisni stručnjak, čije ime "Indipendent" ne navodi, rekao je listu da je 98 odsto siguran u tačnost tvrdnji "Klonejda".

POLITIKA, 29.12.2002.
Međunarodni pregled
U novom društvu

Prvi put smo rangirani među države u kojima vladaju slobode

Slobodu smo često morali da stičemo u dvobojima sa spoljnim neprijateljem da bismo je gubili u unutrašnjim duelima, ali smo sada najzad doživeli da nam se spolja prizna da smo slobodni iznutra. Prvi put nas je jedna uticajna institucija svrstala u ono što se zove - slobodan svet.

Jugoslavija je, naime, jedna od samo četiri države ( još Brazil, Lesoto i Senegal) koje su ove godine stekle status slobodne zemlje na tabeli američke organizacije "Fridam haus" (FH), posvećene globalnom razvoju demokratije. Put do najvišeg statusa u ovoj specifičnoj, trostepenoj kategorizaciji prešli smo i sporo i munjevito: ciglo 28 godina (izveštaji ove vrste se objavljuju od 1972), sve do promene vlasti 2000, bili smo u grupi neslobodnih nacija, a potom samo jednu godinu u skupini delimično slobodnih, da bismo već ove ušli u elitni klub sasvim slobodnih koji čini 89 od 192 istražene zemlje.

Specifično vrednovanje

Ulazak u novo društvo stekli smo na osnovu vrednovanja ovdašnjeg stanja političkih prava i građanskih sloboda, koje zajedno podrazumevaju - neometanu izbornu i drugu političku konkurenciju, poštovanje i zaštitu verskih, ekonomskih, jezičkih, polnih i porodičnih prava, kao i slobode ličnosti, štampe, uverenja i udruživanja. Mi, naravno, znamo da se u tim stvarima povremeno i mestimično još ponašamo kao "slonovi u staklenoj bašti", ali FH i ne računa sa savršenstvom nego sa rezultatima u stalnom usavršavanju.

Dobijeno priznanje dolazi nam u času kad nam strateški Deda-Mraz ne obećava druge atraktivne spoljnopoliticke paketiće. Unutrašnjim zaplitanjima i potplitanjima - od ustavne povelje do niza neuspelih predsedničkih izbora - kao i skandalom s prodajom vojne opreme Iraku, nedovršenom demokratskom kontrolom nad specijalnim službama, još nekompletiranom saradnjom s Haškim tribunalom, ove godine smo se istakli u kod nas tradicionalno popularnoj disciplini - igranja kola u korist svoje štete. Propustili smo važne šanse za brže kvalifikacije ka Evropskoj uniji, šire privlačenje stranih investitora, dopustivši da izbledi sjaj "nove zvezde" kako su nas zvali odmah posle demokratskih promena.

Sklad sa okolinom

U situaciji kad se, sa raznih strana, procenjuje da nam je međunarodni imidž, pa i položaj, slabiji nego što je bio pre, recimo, šest meseci, uspon na tabeli FH dolazi više kao podsticajna uteha, nego kao demanti drugih, manje prijatnih, očiglednosti. Zajednica slobodnih okuplja članice koje dominiraju svetskom scenom: iako čine manje od polovine ukupnog broja zemalja i čovečanstva, njih 89 raspolažu sa 89 odsto svetskog bruto proizvoda, prednjačeći po vojnoj, tehnološkoj i ekonomskoj snazi, pa biti među njima iziskuje sposobnost za - svestrani razvoj i prilagodljivost njihovim kriterijumima uspešnosti.

Drugim rečima, da bismo opravdali neformalni ali značajan epitet slobodne zemlje, treba još mnogo toga da radimo - na sebi i sa drugima. Na to, uostalom, upućuju drugi dosijei FH: ističu da smo postigli "vidan napredak" u vladavini zakona i liberalizaciji ekonomije, ali da još nismo dostigli nivo potreban za dobijanje zvanja "konsolidovane demokratije i tržišne privrede", koje već imaju Slovenija, Mađarska, Bugarska, Češka...

Ulazak na listu slobodnih zemalja, u svakom slučaju, čini nas prvi put potpuno usklađenim sa bližom i širom okolinom: na njoj su sve zemlje Zapadne Evrope (osim Turske koja je kategorisana stepen niže) kao i Centralne i Istočne Evrope. Zemlje nastale iz bivšeg SSSR-a (osim tri baltičke republike), kao i Bliskog istoka (osim Izraela) i Severne Afrike razvrstane su samo u drugu i treću kategoriju.

Veća pažnja

Da li će nam uopšte, u čemu i kako nešto značiti novi milozvučni status - zavisi pre svega od nas, od toga šta ćemo da učinimo s našim slobodama. "Vašington post" napominje i da će zemlje sa statusom slobodnih koje još grade otvoreno društvo uživati veću pažnju bogatog sveta nego ranije.

Napredak u političkim slobodama biće, prenosi list u osvrtu na tabelu FH , uslov za dobijanje pomoći kako od Svetske banke tako i iz Bušovog programa "Milenijumski izazov". Pet milijardi dolara godišnje iz tog svežeg programa biće upotrebljeno - kako je objasnio jedan američki funkcioner - "kao sistem nagrada za ubrzanje progresa, kojim će se reformatorima u zemljama u razvoju dati moćno oruđe za borbu protiv snaga koje se suprotstavljaju transformaciji".

Analitičari takav kurs Bele kuće vide i kao deo plana da se terorizam suzbija ne samo silom, nego i postepeno u njegovim korenima, među kojima su siromaštvo i nesloboda mnogih naroda. Zemlje koje su se razvile do članstva u navedenom slobodnom svetu, uostalom, ne ratuju - bar ne međusobno ni unutar sebe.

Momčilo Pantelić

DANAS, 28.12.2002. / izvor
Pet porodica u topličkom kraju sumnja da su im ukradena deca
Istražni organi ne reaguju

KURŠUMLIJA, BEOGRAD - Pet porodica koje sumnjaju da su im deca oteta po rođenju u prokupačkom porodilištu, a zvanično su proglašena mrtvim, nisu dobile adekvatnu dokumentaciju koja se izdaje roditeljima nakon smrti dece po rođenju, ocena je pravnika Odbora za ljudska prava iz Kuršumlije na osnovu uvida u dokumentaciju koju roditelji poseduju.

U izjavi za Danas direktor Odbora za ljudska prava iz Kuršumlije Tomislav Maksimović kaže da porodice Momirović iz Dzigolja, Gopić i Milenković iz Prokuplja i Petrović i Gvozdenović iz Kursumlije, sumnjaju da su im deca oteta po rođenju u porodilištu u Prokuplju, u periodu od 1985. do 1995. godine.

- Mnoge druge činjenice koje imaju pravnici Odbora navode na sumnju da je reč o trgovini decom. Nijednoj od porodica nije dozvoljeno da vidi svoje bebe pošto je ustanovljena navodna smrt, a takođe im nije uručena ni potrebna dokumentacija u kojoj se konstatuje uzrok smrti. Roditeljima su izdati izvodi iz matične knjige rođenih, ali ne i dokumenti iz matične knjige umrlih - kaže Maksimović.

Ove porodice Opštinskom tužilaštvu u Prokuplju podnele su privatnu krivičnu prijavu u kojoj su zatražile pokretanje istrage protiv radnika Ginekološko-akušerskog centra bolnice u Prokuplju i matične službe u opštini.
- Jedino što je urađeno po toj prijavi je to što je policija u Prokuplju uzela izjave šest porodica koje sumnjaju da su im deca živa. Drugih zvaničnih informacija nema - kaže za Danas Tomislav Maksimović i dodaje da je sa tim slučajevima upoznat Visoki komesarijat UN koji će se uključiti u proces rasvetljavanja ovih slučajeva.

A. Nosov

DANAS, 28.12.2002. / izvor
Nastavak suđenja načelniku GAK u Višegradskoj zbog primanja mita
Svedočilo osoblje bolnice

BEOGRAD - U Okružnom sudu nastavljeno je suđenje načelnici Ginekološko-akušerske klinike u Višegradskoj dr Miroslavi Pervulov svedočenjem osoblja bolnice, dok se svedoci, koji su je teretili u istrazi nisu pojavili. Dr Pervulov je optužena da je od Milke Milak tražila 1.000 maraka za porođaj njene ćerke Tamare Mijalkovac carskim rezom i da je od supružnika Slobodana i Jelene Stevanović takođe uzela istu sumu za porođaj carskim rezom.

Liljana Milinković je svedočila da je bila prisutna u kancelariji dr Pervulov, kada je bila i ostećena Milka Milak. Prema njenim rečima Milak je pretila doktorki zato što nije upozorila još u toku porođaja da beba njene ćerke ima anomalije, a da nije bilo reči o novcu. Navela je da je Milak bila agresivna i da je vikala da ima veze u policiji te da će "doktorka da vidi šta će da je snađe". Milinković je svedočila da je Milak nakon što je izašla iz kancelarije pocepala koverat iz koga je prethodno izvadila nekoliko novčanica od po sto maraka i da je rekla da je to novac za hranu njene unuke. Katarina Vesić, koja je bila ispred kancelarije, svedočila je isto kao Milenković. Milak je ranije svedočila da je dr Pervulov dala ranije novac i da je kada je došla kod nje posle saznanja da beba ima anomaliju vratila novac.

Optužena dr Pervulov je raniije pred sudom dala isti iskaz kao i jučerašnji svedoci.
Na jučerašnje suđenje ponovo nisu došli oštećeni Slobodan i Jelena Stevanović, a predsedavajući Sudskog veća, sudija Saša Milovanović je naveo da će zahtevati od policije da provere adrese, jer su sudski pozivari napisali da ih nema na adresama, koje ima sud.

V. Z. Cvijić

POLITIKA, 27.12.2002.
U Skupštini Srbije
Zamenici tužilaca položili zakletvu

Izvršena delimična lustracija u tužilaštvima, izjavio Vladan Batić

Ministar pravde Srbije Vladan Batić izjavio je juče da je imenovanjem 417 zamenika javnih tužilaca od strane Visokog saveta pravosuđa izvršena "delimična lustracija" u toj oblasti.

Batić je prilikom polaganja zakletve novoizabranih zamenika tužilaca u Skupštini Srbije rekao da je u javnotužilačkoj organizaciji izvršeno oko 75 odsto imenovanja i dodao da je prilikom izbora "verovatno došlo do ogrešenja" o neke ljude koji nisu izabrani.

"Međutim, ovo je vreme brzih i hitnih promena. Pozivam vas da ne učestvujete u montiranim političkim procesima, kakvih je bilo u vreme prethodne vlasti", rekao je Batić novim zamenicima tužilaca.

Zamenici javnih tužilaca položili su zakletvu u Skupštini Srbije pred predsednikom parlamenta Natašom Mićić, u prisustvu članova Visokog saveta pravosuđa i republičkog javnog tužioca Siniše Simića.

Batić je rekao da više "ne sme biti prijava koje završavaju po fiokama", kao i da se mora delovati "brzo i odlučno", bez "lažnih pogodbi".

(Beta)

DANAS, 26.12.2002. / izvor
Roditelji "ukradene" dece zahtevaju DNK analize u inostranstvu
Skupština Srbije neće formirati anketni odbor

BEOGRAD - Grupa roditelja koja sumnja da su im deca oduzeta odmah posle rođenja zahtevaće DNK analizu u inostranstvu pošto ne veruje nijednoj medicinskoj ustanovi u Srbiji, saopštili su juče predstavnici roditelja četrdesetoro dece iz niškog regiona. Skupština Srbije neće formirati anketni odbor koji bi trebalo da ispita slučajeve navodne krađe beba, saznaje Danas. Iz kabineta predsednice Srbije stigao je odgovor na prethodno upućen zahtev roditelja i stručnjaka Jukoma da se formira anketna komisija. U odgovoru se, izmedju ostalog, kaže da "ne smatraju da je potrebno formirati komisiju, već da problem treba prepustiti istražnim organima".

DNK analizom je utvrđeno da su bioloski roditelji Violete Roganović Sima i Slavica Roganović, a ne Milutin i Radojka Manojlović, koji tvrde da im je ćerka ukradena. Bračni par Manojlović iz Sokobanje navodi da je tužilaštvo želelo da što pre zatvori slučaj. Nekolicina roditelja je juče reagovala u medijima navodeći da je "okončavanje" slučaja Manojlović prevara i da postoji niz "čudnih okolnosti" koje ukazuju na nepravilnosti".

"Ukradene" bebe nisu sahranjene u Beogradu BEOGRAD - Javno komunalno preduzeće "Pogrebne usluge" svakoga dana dobija zahteve roditelja čija su deca preminula ili nestala. Oni traže od nas odgovor da li su ta deca kod nas sahranjivana - kaze za Danas direktor JKP "Pogrebne usluge" Bogdan Šarengaća, dodavši da ta ustanova na svaki zahtev roditelja odgovara, ali da dosad nijedan odgovor nije bio pozitivan. Šarengaća ističe da je pritisak roditelja veliki, naročito onih koji su u situaciji da nakon 30 i više godina traže podatke, ali da dokumentacija koju roditelji poseduju nije pokrivena adekvatnim podacima iz zdravstvenih ustanova. J. Čolak

- Analiza DNK nije umanjila našu sumnju da su naša tek rođena deca bila žrtve organizovane trgovine. Smatramo da je reč o naručenom rezultatu genetskog testa kako bi se ova afera zataškala i sprečilo dalje uznemiravanje javnosti - rekla je Grana Štefan, jedan od roditelja koji sumnjaju da su im deca oteta. Ona dodaje da roditelji veruju da ih je država varala, najpre kada je dozvolila da im deca budu ukradena, a zatim i kada je omogućila da krivci sve ove godine ne budu otkrivljeni. "Pošto ne verujemo nikome u zemlji, pristaćemo na DNK analizu samo u inostranstvu", kazala je Štefan odbacivši tvrdnje niškog SUP da nema dokaza da je bilo trgovine decom, te da su manjkavosti u dokumentaciji posledica "administrativnih propusta".

Slučaj Manojlović je bio prvi koji je dospeo do pravosuđa i izazvao burne reakcije ostalih roditelja. U Srbiji prema nekim podacima danas oko tri strotine porodica sumnja da su im deca po rođenju ukradena.

- Čitava priča je problematična upravo zato što je odbijen zahtev da se formira anketna komisija u Skupštini Srbije. Mi smatramo da je važno uključiti same roditelje u rešavanje problema, a oni su ovim izopšteni, pa je normalno njihovo nezadovoljstvo. Iako je DNK analiza pouzdana metoda postoje različite mogućnosti da dođe do određenih odstupanja - navodi advokat Jukoma Mirna Kosanović ocenjujući da postoji određena sumnja da se "čitava priča rešava u korist državnih organa".

U Jukomu navode da je zdravstvena inspekcija utvrdila određene nepravilnosti u papirima medicinskih institucija koje roditelji optužuju za krađu beba, ali dosad ništa zvanično nije obelodanjeno. Prema poslednjim izjavama roditelja najveći problem predstavlja zid na koji nailaze u medicinskim institucijama, kada zatraže dokumentaciju o smrti novorođenčadi, a često se, prema njihovim rečima, dešava da jedna medicinska ustanova izda dva različita dokumeta o istim slučajevima.

Z. Miladinović - A. Nosov

GLAS JAVNOSTI, 26.12.2002. / izvor
Šezdesetak porodica iz Srbije veruje da su korak ispred policije u razotkrivanju organizovane trgovine bebama
Dali smo krv, rezultati u fioci

Da li je izvesna gospođa vračara ili ne, to nas ne zanima, to je stvar za policiju, kaže Milutin Manojlović

Milutin Manojlović negira da njega i grupu roditelja koji sumnjaju da su im ukradena deca, kroz slučaj "bela mafija" voda nekakva vidovnjakinja, ali naglašava da bi, kad je njegovo dete u pitanju, pomoć zatražio i od vanzemaljaca. Postoji izvesna Neca, koju sam ja nazvao tragačem. Doktori su imali svoje tragače - terence koji su mogli da nanjuše familiju u kojoj može da prođe eventualni predlog o prodaji dece. Neca je nama otkrila gde se nalazi naša Nikoleta.

Ovako Milutin Manojlović iz Sokobanje, čovek koji bi se moglo reći predstavlja "mozak" tima roditelja koji pokušavaju da dokažu da u Srbiji više od 30 godina postoji organizovana krađa dece u porodilištima, počinje priču kako je, posle 23 godine, u beogradskoj porodici Roganović pronašao svoju navodno umrlu kćerku Nikoletu, sada Violetu.

- Porodica Manojlović je, prema oceni doktorskih tragača, ispunjavala uslove - nastavlja Manojlović. - Mi smo tada živeli u Beogradu. Neca je radila u "Investbanci", gde se kao čistačica na određeno vreme zaposlila i moja sestra, koja je zajedno sa mojom majkom učestvovala u krađi. Neca joj je pomogla da falsifikuje radnu knjižicu i postane šalterski radnik. Zbližile su se, postale prijateljice. Neca je imala jake veze sa Asimom Kurjakom, ginekologom iz Zagreba. U "Investbanku" je kao klijent dolazio i Aleksandar Marković, koji je kasnije potpisao potvrde o životu i smrti mojih blizanaca.

Kada je u novinama prvi put izašla potvrda sa potpisom gospodina Markovića, odmah mi se javila Neca. Kaže, šta je sad ovo Mićo, Marković je fin covek, ja sam razgovarala sa njim. Tako meni počinje da se odmotava film...

Mic po mic, Neca meni prizna da zna da mi je ćerka plava i visoka i da će doktori da me ubede da ona nije živa i da je sada u porodici Roganović. Prvo sam tužbu bio napisao protiv N. N. pocinilaca, a kasnije sam za krađu deteta optužio poimence i moju majku i polusestru i sve doktore koji su na sumnjive papire stavljali potpise.

Ali, kako ste Vi znali da je devojka koja ide u školu sa Vašim sinom, odnosno svojim bratom blizancem, baš Nikoleta?

- Slučajnost je bila da svi krenu u istu školu. Bog ih je samo čuvao da se, znate već, ne zbliže. Dokumentacija u školi je pokazala da Nikoletin "papirnati otac" ima različite podatke o datumu i mestu rođenja na dokumentima Nikolete i njene sestre. Onda smo kombinatorikom brojeva iz datuma rođenja "provalili" šifre u kojoj "bela mafija radi".

Na naše pitanje da li je gospođa Neca, koja je otkrila tako šokantne podatke, ispitala policija i da li je to zaista ona dama koja je letos, u njegovoj kući u Sokobanji, na sastanku nekoliko porodica iz Srbije , tvrdila da nije vračara ali da ima velike sposobnosti za koje ni sama ne zna kolike su, da podiže paralizovanu decu na noge, leči od homoseksualizma i gotovo sve zna o organizovanoj krađi dece u Srbiji, kaže: - Gospođa Vera, koju vi spominjete, nije više anonimna. Izašla je iz javnosti i to je sasvim druga osoba koja nam pomaže i koja nam je otvorila oči. SUP i svi ostali klate žicu po kojoj idemo i hoće da nam imputiraju da nas vodaju nekakvi vidari, nekakve babe Vange. Da li je neka baba Vanga mogla da izmeša svu tu dokumentaciju po bolnicama i matičnim službama? Koliko znam, gospođa Vera nema takvih sposobnosti i to pitanje je trebalo njoj lično da uputite. Za moje dete, zatražio bih pomoć i od vanzemaljaca, ko to može da mi zabrani. Ako neko ume da čita šifre kojim se služi mafija, onda sam i ja vidovit.

Manojlovići su pošto su, kako kažu, "provalili" šifre mafije, dobili priznanje Nece i "imali još neke naznake", obazrivo saopštili Nikoleti da su joj ustvari biološki roditelji. Devojka se i sama zainteresovala i zatražila je dokumentaciju u Kruševcu, gde je navodno rođenja, ali tamo, po rečima Miltina, ništa nije dobila.

Sastali su se Milutinovići sa gospođom Roganović, ali se na tom sastanku istina nije saznala. Nikoleta je počela da dolazi u Sokobanju, gde ju je njihova prijateljica Vera krstila. Nakon što su se u novinama pojavile slike devojke i njene navodne biološke porodice, Nikoleta je prekinula svaki kontakt sa Sokobanjom.

- Ne želimo da je uznemiravamo - kaže Milutin. - Sve je to za nju bilo dovoljno bolno. To je sada njena borba i ona sama treba da odluči.

- Mi idemo korak ispred SUP-a, imamo posla s mafijom i to je razumljivo. Morali smo da se obezbedimo, da nas ne pohapse i proglase ludima - ističe Manojlović. - Dok su svi spavali, moja kćerka i ja smo izvršili analizu krvi. Taj dokument čuvam u fioci i neću ga nikome dati.

Slavica Marković

BLIC, 26.12.2002. / izvor
Visoki savet pravosuđa napravio veliku čistku u redovima zamenika javnih tužilaca širom Srbije, saznaje nezvanično „Blic“
Uskoro otkaz za četvrtinu tužilaca

BEOGRAD - Najmanje četvrtina od 500 zamenika javnih tužilaca u Srbiji ostaje bez posla, jer nisu reizabrani na poslednjem konkursu, saznaje nezvanično „Blic“ iz dobro obaveštenih izvora. Izabrani zamenici javnih tužilaca iz cele Srbije trebalo bi danas da polože zakletvu u Skupštini Srbije.

Prema informacijama „Blica“, na ovom konkursu samo u Republičkom javnom tužilaštvu od 24 zamenika nije izabrano njih desetoro. Istovremeno, sistematizacija radnih mesta predvida da u RJT radi ukupno 39 zamenika, pa je raspisan dodatni konkurs za prijem 17 novih. U beogradskom okružnom tužilaštvu od 52 zamenika reizbor nije prošlo njih 12, a slična situacija je i u ostalim okružnim i opštinskim tužilaštvima.

Vladan Batić: Mala lustracija - Mala lustracija je napravljena - izjavio je juče za „Blic“ Vladan Batić, republički ministar pravosuđa, na pitanje da prokomentariše vest da će najmanje četvrtina tužilaca širom Srbije ostati bez posla, jer ih Visoki savet pravosuđa nije reizabrao na funkcije. - To je normalna selekcija. Visoki savet pravosuđa je verovatno vodio računa o tome šta su ti tužioci radili, kakvi su im rezultati, da li su iskompromitovani... Uostalom, najveći broj članova Saveta su tužioci, pa su oni praktično i odlučivali po ovom pitanju. Mislim da je to u redu i verovatno će sve to republički tužilac obrazložiti u Skupštini Srbije - rekao je Batić. M. B. S.

Za konkurs, koji je objavljen 25. maja ove godine, izuzev opštih uslova nisu navedeni nikakvi drugi kriterijumi koje bi zamenici tužilaca trebalo da ispune da bi bili reizabrani. Kako „Blic“ saznaje, tokom odlučivanja niko od tužilaca nije pozivan na bilo kakav razgovor, niti je obavešten o razlozima zbog kojih nije izabran. Zamenici koji su izabrani obavešteni su juče popodne lično ili faksom da treba da se danas prepodne pojave u Skupštini Srbije na polaganju zakletve.

Zamenike javnih tužilaca bira Visoki savet pravosuđa koji čini devet članova. Stalni članovi su: Leposava Karamarković, predsednik Vrhovnog suda Srbije, Siniša Simić, republički javni tužilac, Vladan Batić, ministar pravde, Vladimir Šešlija, predsednik Advokatske komore Srbije, i Zoran Tomić, predstavnik Skupštine Srbije. U sastavu Saveta su i četiri promenljiva člana koje imenuje republički javni tužilac. Iako odluka o izboru tužilaca još nije zvanično objavljena, za one koje nisu izabrani 16. decembra objavljen je još jedan konkurs za dodatni prijem. Prema saznanjima „Blica“, većina neizabranih tužilaca smatra da na novom konkursu sigurno neće biti izabrani.

Inače, pojedini tužioci podneli su Ustavnom sudu Srbije inicijativu za ocenjivanje ustavnosti nekih članova Zakona o javnom tužilaštvu. Prema njihovim tvrdnjama, oglas je objavljen u trenutku kada nije važio nijedan propis vezan za ovu oblast, a razrešenje tužilaca se može obavljati samo po zakonski propisanom postupku.

Z. Dojić

NACIONAL, 25.12.2002.
Milutin Manojlović osporava izveštaj da je "njegova" Violeta dete Roganovića
Tužilac žuri da što pre reši 750 otmica dece

Poziv da uradim analizu DNK do dana danšnjeg nisam dobio, a o rezultatima analize Roganovića saznao sam iz novina

Roditelji: Sve je namešteno! Nikola Šegrt: Uradili su najprljaviju moguću stvar! Zvali su Roganoviće bez Manojlovića i na osnovu tih montiranih analiza misle da su završili sa svima nama. Treba da znaju da priča nije završena, već da tek ulazi u zevršnicu. Rada Pantelić: Sve je namešteno, ovde i dalje jedan sloj ljudi radi šta hoće i kako hoće! Snežana Knežević: Ako je to tako, zašto se javno ne objavi rezultat DNK testa ili zašto ga ne daju Milutinu Manojloviću da ga proveri i da na reviziju. Goran Rađenović: Ne tvrdim da je Violeta zaista njegova ćerka, ali zašto su Roganovići ćutali i zašto su dozvolili Violeti da se krsti u Sokobanji ako je dete zaista njihovo.

BEOGRAD - Poziv da uradim analizu DNK do dana današnjeg nisam dobio, a o rezultatima analize koja je urađena sa Simom i Slavicom Roganović i na osnovu koje se tvrdi da su oni biološki roditelji Violete Roganović saznao sam iz novina. Ako je tužilaštvo moglo da naredi Roganovićima da urade DNK test, mogli su i nama, jer smo poziv i iščekivali. Izjavom da je time slučaj okončan meni su uskraćena sva roditeljska, ljudska i zakonska prava. Tvrdnje da sam odbio DNK analizu nisu tačne i navode na sumnju da tužilaštvo čini sve da što pre zaključi moj slučaj i slučajeve ostalih 750 roditelja koji tragaju za svojom otetom decom - kaže za Nacional Milutin Manojlović povodom saopštenja tužilaštva da je analizom DNK utvrđeno da su Simo i Slavica Roganović biološki roditelji Violete Roganović.

Manojlović ističe da u "tužilaštvu leži zec" i da će zbog toga zatražiti izuzeće tužioca Snežane Bogdanović.
- Njene izjave da je ovim "slučaj Manojlović" okončan su tendenciozne. Kako verovati u DNK analize urađene na istom mestu gde su svojevremeno mojoj ženi izdate dve potvrde sa različitim krvnim grupama. Bogdanovićeva već 12 meseci raspolaže hrpom dokaza na osnovu kojih moj slučaj nikako ne može biti završen, a koji sadrže potpisnicu o smrti mog deteta koja 23 godine nije proknjižena, kao i kontradiktornu potvrdu o životu. Ako Violeta nije Nikoleta, gde je onda Nikoleta, za koju postoji potvrda da je živa - tvrdi Manojlović.

A.M.

EKSPRES, 25.12.2002.
Gatare i "vidovite Zorke" unele zabunu i haos
Želja jača od istine

NIŠ - Saopštenje Drugog opštinskog tužilaštva u Beogradu o okončanju DNK analize i istražnih radnji u "slučaju krađe novorođenčadi" (konkretno o slučaju Violete Roganović, iz Beograda), iniciralo je i jučerašnji zvaničan izveštaj Sekretarijata MUP Srbije u Nišu o brojnim krivičnim prijavama i izvršenim operativnim i istražnim radnjama. Naime, SUP Niš je od 23. jula ove godine naovamo primio preko 40 prijava (isto toliko je upućeno i Opštinskom javnom tužilaštvu u Nišu) roditelja koji sumnjaju da su im deca posle rođenja ukradena, da su ostala živa i data drugome, iako je njima rečeno da su umrla. Poručnik Nebojša Petković, rukovodilac grupe za suzbijanje krvnih i seksualnih delikata u niškom SUP-u, posebno je naglasio:

- I mi, u policiji, i druge nadležne službe radili smo na proveri sumnji većeg broja roditelja koji su podneli krivične prijave da su im deca pre više godina ukradena. Proveravali smo dokumentaciju na Ginekološko akušerskoj-klinici niškog Kliničkog centra, na Institutu za patologiju, u bolničkoj kapelli u Nišu, Centru za socijalni rad i Matičnoj službi Opštine Niš. Uvidom je utvrđeno da u nekoliko slučajeva postoje manjkavosti u administracijama, jer nije potpuna dokumentacija, da ima grešaka u upisu, nepotpunih dokumenata i podataka. Ali, to je samo u vrlo malom broju slučajeva. Postupajući po svim krivičnim prijavama podnetim od letos do sad, nismo nigde pronašli osnovanost sumnje u izvršenje krivičnih dela, odnosno da je u bilo kom slučaju bilo krađe novorođenčadi.

Policija je razgovarala i sa roditeljima, gde žive deca za koju su, pak, drugi roditelji sumnjali da su njihova i da su ukradena, ističe poručnik Petković i dodaje:

- Utvrđeno je da su navodno sumnjivi roditelji, navedeni u prijavama, ili biološki roditelji dece ili ljudi sa urednom dokumentacijom za usvojenje. Rađeno je i nekoliko DNK analiza i sve su odbacile i otklonile i najmanju sumnju da su deca, koja su proveravana zajedno uz roditelje, ukradena. Očigledno je, jer smo tražili odgovor na pitanje odakle potiču navodni podaci o krađama dece, da su mnogi roditelji čija su deca zaista umrla prilikom ili odmah posle rođenja, naseli na izmišljene priče gatara i navodno vidovitih žena, da su zavedeni u svom ponovo izazvanom bolu. Suština posle svega je da zaista postoji u malom broju slučajeva nepotpuna dokumentacija, ali ni to ne navodi na sumnju da je krađe dece i bilo.

Toma Todorović

POLITIKA, 25.12.2002.
Afera krađe beba u porodilištima
Manojlovići ne veruju u DNK

Za tužilaštvo je slučaj zatvoren, ali ne i za roditelje koji veruju u otmicu dece

Da li će se posle DNK analiza članova porodice Roganović, kojima je utvrđeno da su Simo i Slavica Roganović biološki roditelji Violete Roganović, konačno s mrtve tačke krenuti afera krađe beba u srpskim porodilištima?

Prema saopštenju za javnost Drugog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu, verovatnoća da su Roganovići Violetini biološki roditelji iznosi 99,9999 odsto, što je za tužilaštvo dovoljno da zatvori fascikle o ovom do sada medijski najeksponiranijem slučaju, u kojem Milutin i Radojka Manojlović iz Sokobanje tvrde da je njihova ćerka proglašena mrtvom, a zatim poklonjena Roganovićevima.

"Papirnati" roditelji

Stručnjaci, inače, ističu da je DNK analiza apsolutno pouzdana ako se poštuje ceo metodološki postupak od uzimanja uzorka do analize. Međutim, slučaj iz Subotice, kada je za silovanje i ubistvo Helge Čevari na osnovu analize DNK na dugogodišnju zatvorsku kaznu osuđen čovek koji to nije učinio, pokazuje da su i kod analize DNK moguće greške. One se, ipak, mogu ispraviti, jer svaka DNK laboratorija mora da ima sisteme unutrašnje ili međusobne kontrole kvaliteta.

Naše zakonodavstvo ne propisuje koliko gena treba da se analizira, dok je u svetu drugačije. Recimo, Kodis sistem definiše gene koje laboratorija treba da analizira, kako bi rezultati bili validni pred američkim sudovima.

Milutin Manojlović je pokrenuo slučaj krađe beba u Srbiji i neformalni je koordinator više od 300 porodica u Srbiji koje veruju da su njihove bebe davno proglašavane mrtvima, a potom u sistemu velike zavere, prodavane "papirnatim" roditeljima. On ne veruje u rezultate DNK analize prema kojima Violeta Roganović nije njegova ćerka. Naprotiv, on je siguran da su rezultati DNK analize čist falsifikat. Dva puta je država, kaže on mirnim glasom, u toku 23 godine moju ćerku poklonila porodici Roganović - prvi put 1979, a drugi put 23. decembra 2002. godine.

"Da li zaista imamo najsavremenije aparate na svetu pa je stepen preciznosti tako visok? Ili je, kako sumnjam, krv Violete Roganović, za koju tvrdim da je moja ćerka Nikoleta Manojlović, uzeta i podeljena u tri epruvete, jer se samo tako može opravdati takav stepen preciznosti. Imali smo neke naznake odranije da će biti ovakav scenario, jer nam je javni tužilac Snežana Bogdanović još pre četiri meseca rekla da je Violetina ili Nikoletina krv data na analizu još tada i da se čekaju rezultati. Bogdanovićeva je pretila da će izdati nalog za moje hapšenje, kada rezultati budu u korist Roganovićevih. Čekam policiju da dođe po mene".

Zahtev porodica

Manojlović najavljuje da će tražiti izuzeće javnog tužioca Drugog opštinskog javnog tužilaštva Snežane Bogdanović. "Učiniću to zato što za 12 meseci nije omogućila suočenje sa licima koja sam naveo kao učesnike u zaveri otmice mog deteta čiji se potpisi nalaze na dokumentima za moje dete - kako u bolnici, tako i u organima uprave, odnosno matičnim službama", precizirao je Manojlović, nagoveštavajući da će isti zahtev uputiti i ostale porodice.

Dvadesetosmogodišnja Slavica Milanović traži brata rođenog 27. septembra 1975. godine. Njena majka Mirjana porodila se u bolnici "Narodni front". "Dete je bilo zdravo i pravo, ocenjeno je izmedu 9 i 10".

Dokumentacija je neuredna, dopisivana i njeni roditelji kažu da imaju sva prava da sumnjaju da im je dete oteto.

"Ako se DNK već radi, poštenije je da DNK rade obe porodice, ,papirnati’ i biološki roditelji. Apelujem na ,papirnate’ roditelje da nam se pridruže da zajednički utvrdimo istinu. Ovo je velika farsa i velika laž. Sa Manojlovićima se čujemo svakodnevno i koordiniramo akcije", kaže Slavica Milanović.

A. Apostolovski



Niška policija povodom navodne krađe dece
Gatare unele zabunu

U više od 40 proverenih slučajeva, čak i DNK analiza, nema sumnjivih okolnosti niti krađe beba

NIŠ - Jučerašnje saopštenje Drugog opštinskog tužilaštva u Beogradu o okončanju DNK analize i istražnih radnji u "slučaju krađe novorođenčadi" (konkretno o slučaju Violete Roganović iz Beograda) iniciralo je današnji zvaničan izveštaj Sekretarijata MUP Srbije u Nišu o brojnim krivičnim prijavama i izvršenim operativnim i istražnim radnjama. Naime, SUP Niš je od 23. jula ove godine, naovamo, primio više od 40 prijava (isto toliko je upućeno i Opštinskom javnom tužilaštvu u Nišu) roditelja koji sumnjaju da su im deca posle rođenja ukradena, da su ostala živa i data drugome, iako je njima rečeno da su umrla. Poručnik Nebojša Petković, rukovodilac grupe za suzbijanje krvnih i seksualnih delikata u niškom SUP-u, posebno je naglasio:

- I mi u policiji i druge nadležne službe radili smo na proveri sumnji većeg broja roditelja koji su podneli krivične prijave da su im deca pre više godina ukradena. Proveravali smo dokumentaciju na Ginekološko- akušerskoj klinici niškog Kliničkog centra, na Institutu za patologiju, u bolnickoj kapeli u Nišu, Centru za socijalni rad i Matičnoj službi opštine Niš. Uvidom je utvrđeno da u nekoliko slučajeva postoje manjkavosti u administracijama, jer nije potpuna dokumentacija, da ima grešaka u upisu, nepotpunih dokumenata i podataka. Ali, to je samo u vrlo malom broju slučajeva. Postupajući po svim krivičnim prijavama podnetim od letos do sada, nismo nigde pronašli osnovanost sumnje u izvršenje krivičnih dela, odnosno da je u bilo kom slučaju bilo krađe novorođenčadi.

Policija je razgovarala i sa roditeljima, gde žive deca za koju su, pak, drugi roditelji sumnjali da su njihova i da su ukradena, ističe poručnik Petković, i dodaje:
- Utvrđeno je da su navodno sumnjivi roditelji, navedeni u prijavama, ili biološki roditelji dece ili ljudi sa urednom dokumentacijom za usvojenje. Rađeno je i nekoliko DNK analiza i sve su odbacile i otklonile i najmanju sumnju da su deca, koja su proveravana zajedno uz roditelje, ukradena. Očigledno je, jer smo tražili odgovor na pitanje odakle potiču navodni podaci o krađi dece, da su mnogi roditelji, čija su deca zaista umrla prilikom ili odmah posle rođenja, naseli na izmišljene priče gatara i navodno vidovitih žena, da su zavedeni u svom ponovo izazvanom bolu. Suština posle svega je da zaista postoji u malom broju slučajeva nepotpuna dokumentacija, ali ni to ne navodi na sumnju da je krađe dece i bilo.

T. Todorović



DNK analiza potpuno pouzdana
Važi i za predsednike

Posle dva veka ustanovljeno da je Tomas Džeferson bio blizak sa služavkama tamne puti

DNK analizi nije izmakao ni počivši američki predsednik Tomas Džeferson, koji je živeo pre, otprilike, dva stoleća, a čak ni egipatski faraoni, iako su vladali pre tri-četiri hiljade godina!
U čemu se ogleda tajna moći provere molekula u kojem su zapretene nasledne poruke svakog živog stvora?

Tačnost dokazivanja roditeljstva, plemenitog porekla ili nepočinstva svake vrste (zločin, silovanje itd.) gotovo je stopostotna, ako ispitujete molekul dezoksiribonukleinske kiseline (DNK). Naravno, ništa u prirodi, a ni ljudskim postignućima ne može se izjednačiti sa stoprocentnom verovatnoćom, jer uvek postoji jedno malecko "ali".

Najčešce se uzima uzorak (malo) krvi jedne ili više osoba (može vlas kose, delić kože i da ne nabrajamo), iz kojeg se izdvoji ćelija, a iz ćelije DNK. U ovom molekulu postoje mnogi "obeleživači", stručno nazvani markeri. Ispitivačima preostaje da uporede markere iz nekoliko ili znatno više uzoraka i ustanove sličnost.

Ako se sve slaže, pouzdanost dostiže, čak, 99,99 odsto! Danas nema pouzdanijeg postupka za dokazivanje naslednih sličnosti i različitosti. Gotovo je nemoguće pogrešiti, ističe profesor dr Vladimir Glišin iz Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo u Beogradu.

U glavnom gradu tri istraživačke ustanove imaju stručnjake i opremu za DNK analize: Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Biološki fakultet i Institut za sudsku medicinu koji je, uzgred, najsavremenije opremljen.
Ukoliko neko ne veruje domaćim istraživačima, uzorke može poslati u ma koju stranu ustanovu.

I, na kraju, podsetimo se zlosrećnog Tomasa Džefersona. Prvi čovek SAD imao je običaj da se blisko druži sa služavkama tamne puti. Posle gotovo dva veka potomci ovih žena tražili su da se utvrdi da li su oni malčice od predsedničke loze. U čuvenom časopisu "Nejčr" obelodanjen je naučni članak koji je potvrdio da su bili u pravu.

S. M. S.
Foto: A. Pavlović

GLAS JAVNOSTI, 25.12.2002. / izvor
U petak stupaju na snagu nove odredbe zakona protiv organizovanog kriminala
Zaštićeni svedok i prikriveni islednik

BEOGRAD - Zakon o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku koji sadrži posebne odredbe o postupku za krivična dela organizovanog kriminala i omogućava primenu republičkog zakona za borbu protiv organizovanog kriminala, u petak stupa na snagu.

Novine u zakonu su instituti svedoka saradnika koji je pripadnik kriminalne organizacije, kao i prikrivenog islednika kojeg će određivati ministar nadležan za unutrašnje poslove. Zakon kaže da svedok saradnik može biti i osloboden kazne pod uslovom da postoje olakšavajuće okolnosti predviđene zakonom koje omogućavaju oslobađanje ili ublaženje kazne.

Prikriveni islednik moći će, ako postoji naredba istražnog sudije, da snima razgovore, ulazi u tuđ stan ili druge prostorije. On će biti lice koje je zaposleno u državnim organima. Prikriveni islednik moći će da bude saslušan kao svedok, ali njegov identitet neće biti otkriven.

Podaci o saslušanju predstavljaće državnu tajnu. Takođe, i prilikom saslušanja svedoka saradnika javnost će biti isključena osim ako veće sudija, na predlog državnog tužioca i uz saglasnost svedoka, ne odluči drugačije. Ovim se praktično uvodi institut zaštićenog svedoka.

Ako se krivično delo iz oblasti organizovanog kriminala na drugi način ne bi moglo otkriti istražni sudija, na zahtev državnog tužioca, može prema osumnjičenom licu ili grupi kriminalaca odobriti simulirane poslovne usluge, sklapanje simuliranih pravnih poslova i angažovanje prikrivenih islednika. Ova mera trebalo bi da omogući i efikasniju borbu protiv trgovine drogom i drugih teških krivičnih dela.

Zakon je objavljen u Službenom listu SRJ 19. decembra, a stupa na snagu 8 dana od dana objavljivanja, što znači za dva dana.

I. Stojković

GLAS JAVNOSTI, 25.12.2002. / izvor
Niška policija o navodnim otmicama novorođenčadi
Krađe dece nije bilo

NIŠ - Rezultati istrage sprovedene na osnovu 40 krivičnih prijava roditelja koji tvrde da su im deca ukradena još prilikom rođenja, nisu potvrdili njihove sumnje ni u jednom slučaju, saopšteno je juče u niškoj policiji.

- Proverili smo dokumentaciju i svim institucijama koje su dovodene u vezu sa ovim događajem, uključujući Ginekološku kliniku, Sudsku medicinu i Centar za socijalni rad ali nismo pronašli ništa sumnjivo. Tačno je da je u manjem broju slučajeva bilo propusta u dokumentaciji, ali ovo pripisujemo - administrativnim greškama - rekao je Nebojša Petković, rukovodilac Odseka za krvne delikte MUP-a Niš. On je istakao da je bilo provera i na osnovu tvrdnji roditelja da su pronašli svoju decu, ali da se pokazalo da su one bile neosnovane.

Grupa roditelja koji sumnjaju da su im deca ukradena juče je Opštinskom javnom tužiocu Aleksandru Petkoviću uručila dopis u kojem se izražava sumnja u rezultate DNK analize koja je pokazala da Violeta Roganovic nije kći Milutina i Radojke Manojlović koji tvrde da im je ona oduzeta kao beba. Petković je odbacio ove navode ali je najavio da će dopis dostaviti Opštinskom tužilaštvu u Beogradu u čijoj je nadležnosti ovaj slučaj.

Policija je za aferu sa ukradenom decom optužila vračare koje"koriste tuđu nesreću" te lansiraju netačne tvrdnje radi uzimanja novca.

D. K.

DANAS, 25.12.2002. / izvor
Saopšteni rezultati istrage o navodnim otmicama novorođenčadi
Krađe dece nije bilo tvrdi niška policija

NIŠ - Rezultati istrage sprovedene na osnovu 40 krivičnih prijava roditelja koji tvrde da su im deca ukradena prilikom rođenja nisu potvrdili njihove sumnje ni u jednom slučaju, saopšteno je juče u niškoj policiji.

- Proverili smo dokumentaciju u svim institucijama koje su dovođene u vezu sa ovim događajima, uključujući i Ginekoločku kliniku, Sudsku medicinu i Centar za socijalni rad , ali nismo utvrdili ništa sumnjivo. Tačno je da je u manjem broju slučajeva bilo propusta u dokumentaciji, ali smo to pripisali administrativnim greškama - rekao je rukovodilac Odseka za krvne delikte niškog SUP Nebojša Petković. On je dodao da je policija proverila i tvrdnje roditelja da su pronašli svoju decu, ali da su i one bile neosnovane.

Grupa roditelja koji sumnjaju da su im deca ukradena juče je Opstinškom javnom tužiocu Aleksandru Petkoviću uručila dopis u kojem se izražava sumnja u rezultate DNK analize koja je pokazala da Violeta Roganović nije kđi Milutina i Radojke Manojlović, koji tvrde da im je ona oduzeta kao beba. Petković je odbacio te navode ali je najavio da će dopis dostaviti Opštinskom tužilaštvu u Beogradu u čijoj je nadležnosti ovaj slučaj.

Z. M.

NACIONAL, 24.12.2002.
DNK utvrdila da Manojloviću iz Sokobanje nije oteta beba

BEOGRAD - DNK analize potvrdile su da je Violeta Roganović biološka ćerka svojih roditelja, a ne Milutina i Radojke Manojlović, koji su posumnjali da je reč o njihovom detetu oduzetom neposredno posle rođenja u beogradskoj klinici "Narodni front" - navode u Drugom opđtinskom javnom tužilaštvu u Beogradu.

Manojlovići su podneli krivičnu prijavu protiv NN lica zbog otmice svoje ćerke, rođene 1979. godine u toj bolnici, za koju im je rečeno da je neposredno po rođenju umrla. Pošto su Manojlovići izrazili sumnju da je Violeta Roganović njihova ćerka, pravosudni organi su predložili njenim roditeljima Slavici i Simi Roganoviću da se, zajedno sa devojkom, podvrgnu DNK analizi.

Uz pristanak Roganovića, institut za sudsku medicinu obavio je analizu, koja nedvosmisleno pokazuje da su Simo i Slavica biološki roditelji Violete Roganović.

EKSPRES, 24.12.2002.
Sumnja na mogućnost krađe beba u porodilištu opovrgnuta sudsko-medicinskim veštačenjem
Analiza DNK potvrdila roditeljstvo Roganovića

Manojlovići ne odustaju: A ko je nas testirao - Nisam još ništa zvanično dobio od Suda, ali kada se to bude desilo odlučiću šta dalje da radim, jer od vas prvi put čujem za rezultat DNK testa, kaže za "Ekspres" Milutin Manojlović, roditelj koji je tvrdio da je Violeta (Nikoleta) Roganović njegova oteta ćerka, zbog čega je podneo i krivičnu prijavu Drugom opštinskom tužilaštvu u Beogradu. - Saopštenje da je Violeta Roganović ćerka porodice Roganović je čista smejurija, jer ja nisam dobio nikakav poziv da uradim DNK test, a to nije dobio ni moj sin, njen (eventualni) brat blizanac. Sve drugo sam očekivao od države, ali ovo ne! Na pitanje "Ekspresa" šta će biti sa ostalim tužbama roditelja koje su vezane za njegov "slučaj", on je rekao da "svako od njih mora da odluči do koje je mere spreman da ide i da se bori za istinu." R.B.

Drugo opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je juče da je na osnovu izvršenih DNK analiza potvrđeno da su Simo i Slavica Roganović biološki roditelji Violete Roganović, što je osporavao bračni par Manojlović. Ovaj slučaj je pokrenut nakon što je u javnosti odavno prisutna tvrdnja mnogobrojnih roditelja da deca koja su rodjena i proglasena umrlim u stvari nisu umrla već nestala iz porodilišta.

Milutin i Radojka Manojlović podneli su krivičnu prijavu protiv N.N. izvršioca krivičnog dela oduzimanja maloletnog lica i promene porodičnog stanja, tvrdeći da je "devojka koja nosi prezime i ime Roganović Violeta u stvari njihova ćerka Nikoleta". Porodica Manojlović je tvrdila da je njihova ćerka Nikoleta živa, iako su i u bolnici "Narodni front" i u Institutu za neonatologiju, kao i u opštini Savski venac, tvrdili da je umrla, a za to je postojao i obdukcioni zapis i druga prateća dokumentacija.

Kako bi se utvrdilo ko su bioloski roditelji Violete roganović, Medicinski fakultet - Institut za sudsku medicinu je, po naredbi Drugog opštinskog suda u beogradu, pozvao Violetu, Slavicu i Simu Roganovića radi uzimanja bioloških uzoraka za DNK analizu.

Na osnovu nalaza, mišljenja i laboratorijskog izveštaja utvrđeno je da dobijeni DNK profil upućuje na zaključak da su Simo i Slavica Roganović biološki roditelji Violete Roganović s verovatnoćom većom od 99,9999 odsto, navodi se u saopštenju i dodaje da je verovatnoća da na planeti postoji par osoba koji je genetički identičan Violetinim roditeljima jednaka nuli.

POLITIKA, 24.12.2002.
Preokret u Aferi krađe beba u porodilištima
DNK analiza protiv Manojlovića

Analiza DNK pokazala da su biološki roditelji Simo i Slavica Roganović

Drugo opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je juče da je po njegovoj naredbi Institut za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu uzeo neophodne biološke uzorke za DNK analizu porodice Roganović i utvrdio da su Simo i Slavica Roganović biološki roditelji Violete Roganović, sa verovatnoćom većom od 99,9999 odsto.

Dvadesettrogodišnja Violeta Roganović iz Beograda postala je poznata široj javnosti pošto su Milutin i Radojka Manojlović iz Sokobanje, sprovodeći privatnu istragu, saopštili da je Violeta zapravo njihova ćerka, koja je pod misterioznim okolnostima proglašena mrtvom, a zatim predata porodici Roganović.

Ovaj slučaj pokrenuo je veliku aferu o krađi beba u porodilištima i sada više od 300 porodica u Srbiji sumnja da njihova odojčad nisu umrla, već da su predata "papirnatim" roditeljima.

Neke od tih priča sežu u šezdesete godine i, iako su ti slučajevi za pravosuđe krivično-pravno zastareli, zbog velikog interesovanja javnosti, Drugo opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu, preduzelo je neophodne zakonske mere za utvrđivanje činjeničnog stanja.

U saopštenju Drugog opštinskog javnog tužilaštva, navodi se da je verovatnoća dobijanja ovakvih genetičkih rezultata u DNK analizi porodice Roganović pet hiljada milijardi puta veća ako su Simo i Slavica Roganović biološki roditelji Violete Roganović, nego da su druge osobe iz bele ljudske populacije njeni roditelji.

"Verovatnoća da na našoj planeti postoji par osoba koji je geneticki identičan roditeljima Violete Roganović jednak je nuli, i na osnovu izvršenih DNK analiza i dobijenih rezultata, komisija veštaka iz Instituta za sudsku medicinu potvrđuje da su Simo i Slavica Roganović biološki roditelji Violete Roganović", ukazuje se u saopštenju i podseća se da je u Prvom odeljenju SUP-a Beograd obavljen informativni razgovor sa porodicom Roganović, na osnovu krivične prijave porodice Manojlović.

Dok nam javni tužilac Drugog opštinskog javnog tužilaštva Snežana Bogdanović kaže da je posle DNK analize slučaj Manojlović za tužilaštvo okončan, jer je bračni par iz Sokobanje upirao prstom u Violetu i govorio: "To je naša ćerka", Milutin Manojlović smirenim glasom kaže za "Politiku":

"Psihološka drama se nastavlja. Očekivao sam ovakav nalaz, ali, kako da verujem DNK analizi, kada moja žena ima dve potvrde da ima dve različite krvne grupe, iz iste zdravstvene ustanove".

Milutin Manojlović ukazuje da je zajedničko za više od 300 porodica da nisu dobili adekvatna dokumenta u godinama kada su gubila decu. Nema deteta, ali, ni dokumentacije o smrti deteta. Kažu nam, zašto tražite dokumentaciju posle 20 godina. Imamo kočnice u opštinama, a ako se obratimo bolnicama, kažu, zatureno, poplavljeno.

Sistem grešaka u bolnicama i matičnim službama štiti sistem organizovanog kriminala od otkrivanja. Majci se izda samo otpusna lista, roditeljima tada nije ni do čega, mi smo odlazili kući. Mislili smo da je dete mrtvo. To dete se daje drugoj majci, a ako nekada biološka majka posumnja, i krene da traži pravu dokumentaciju, njoj se kaže, žao mi je - greška.

On takođe kaže da pristaje na DNK analizu, ali, traži da mu se napismeno navede gde će ona biti izvršena i ko će to učiniti. "Tek sada počinje prava borba sa organizovanim kriminalom u slučaju krađe beba".

Aleksandar Apostolovski

DANAS, 24.12.2002. / izvor
Drugo opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu o prvoj analizi DNK u aferi ukradene dece
Violeta Roganović biološka ćerka svojih roditelja

BEOGRAD - DNK analize potvrdile su da je Violeta Roganović biološka ćerka svojih roditelja, a ne Milutina i Radojke Manojlović, koji su posumnjali da je reč o njihovom detetu oduzetom neposredno posle rođenja u beogradskoj klinici Narodni front, saopšteno je danas iz Drugog opstinskog javnog tužilaštva u Beogradu. Manojlovići su podneli krivičnu prijavu protiv NN lica zbog otmice svoje ćerke, rođene 1979. godine u toj bolnici, za koju im je rečeno da je neposredno po rođenju umrla. Pravosudni organi su predlozili Violetinim roditeljima Slavici i Simi Roganoviću da se, zajedno s devojkom, podvrgnu DNK analizi. Uz pristanak Roganovića, Institut za sudsku medicinu obavio je analizu, koja nedvosmisleno pokazuje da su Simo i Slavica biološki roditelji Violete Roganović.

Manojlovići su jedna od porodica u Srbiji koja u poslednjih nekoliko meseci javno optužuje lekare srpskih porodilišta za otmicu njihove tek rođene dece, a koja su posle rođenja proglašena mrtvima.

(Beta)

DANAS, 24.12.2002. / izvor
Mediji i vlast u Srbiji posle oktobra 2002. (2) / prvi deo
Do informacije najlakše - ličnim poznanstvima

Iako se očekivalo da će dolaskom novih vlasti pristup informacijama biti slobodniji, iz dana u dan se pokazuje da se koriste stare metode prezentovanja informacija, odnosa prema medijima, novinarima i novinarskim udruženjima. Istraživačko novinarstvo, koje je neophodno temeljno razviti, usporeno je nedovoljnom transparentnošću državnih institucija. Pre svega koška se sa Vojskom, policijom, pravosuđem i drugim organima, a zakon o slobodnom pristupu informacijama čeka politički konsenzus.
Danas će se, uz stručnu konsultaciju Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava, u više nastavaka pozabaviti ovom važnom temom

Postoje i informacije koje mogu ugroziti bezbednost države, njenih granica, kao i one informacije koje su pod oznakom tajne, do kojih građani, pa ni mediji ne mogu doći regularnim putem. Bez obzira na činjenicu da je u proteklih deset godina država kažnjavala medijske kuće i novinare zbog iznošenja državnih tajni, koje to zapravo nisu bile, u medijima u svakom društvu koje je uređeno postoje neke odredbe koje omogućavaju da se određene informacije ne smeju javno publikovati. U korpus takvih informacija spadaju i one koje se odnose na odbranu zemlje.

U Predlogu zakona o slobodnom pristupu informacijama državni organ koji poseduje informaciju koja je zavedena kao tajna dužan je da podnosiocu zahteva za informaciju da detaljno objašnjenje o razlozima zbog kojih je ta informacija određena kao tajna i da, ukoliko postoje neki delovi koji se mogu obelodaniti, podnosilac zahteva slobodno može da ih dobije. Takođe, predviđeno je da ukoliko u određenom roku podnosilac zahteva za informaciju ne dobije odgovor, ima prava da se obrati narodnom advokatu. Takođe, definisano je da svaki državni organ mora imati predstavnika za odnose sa javnošću ili takozvanog "duvača u pištaljku", koji će građanima i medijima pružati informacije.

Ovaj predlog zakona o slobodnom pristupu informacijama usko je povezan sa Zakonom o javnom informisanju, kao i sa institucijom narodnog advokata. Najteže je javnosti da stupi u kontakt i dobije informacije o organima kao sto su Vojska, policija, pravosuđe i druge državne institucije, ali se njihovo oglašavanje u javnosti može očekivati kada neko od nosilaca političkih funkcija pokuša da ospori odluke i postupke koje ti organi sprovode. Tako, na primer, ukoliko građanin traži informaciju od Saveznog ministarstva odbrane, pored zahteva koji dostavlja službi za odnose sa javnošću, postoji realna mogućnost da odgovore dobije uz zakašnjenjem od po nekoliko meseci. Ukoliko ih uopšte dobije.

Centar za proučavanje alternativa tokom 2001. sprovodio je eksperiment - mediji, nevladine organizacije, međunarodne institucije i građani zahtevali su od državnih organa odgovore na postavljena pitanja.

Od 15 zahteva čiji su rezultati prikazani u tabeli ove nevladine organizacije, zvaničan odgovor je stigao tek na četiri i to od gradskih i opštinskih vlasti. Autori istraživanja zaključuju da je najpouzdanji način da se do informacije dođe - podnošenje zahteva korišćenjem ličnog poznanstva.

Prava građana na pristup i dostupnost informacijama se, kako se navodi u istraživanju, ne postuju u potpunosti. "Odnos službi i službenika javnih institucija prema građanima karakteriše ad hoc pristup, odnosno odsustvo primene jedinstvenog pristupa sa definisanim procedurama u oblastima dostupnosti javnih informacija", jedan je od zaključaka. Uočljiva je praksa rada, navodi se dalje, koju u formalnom smislu karakteriše inercija, odnosno primena procedura koje su više posledica navike nego odraz poštovanja ustava i zakona. Ovakva praksa, zaključuju priređivači, ima kao rezultat voluntarizam u radu službenika javnih službi. "Jasno je da princip dobre volje službenika u funkcionisanju države i njenih službi na različitim nivoima nije garancija poštovanja prava građana".

Među onima koji imaju problema s dolaskom do informacija su i novinari. Neretko se novinarima našeg lista dešava da odgovor ne stigne, da kasni nedeljama, da upitani za odgovor reaguju tek nakon objavljivanja tekstova u kojima nema njihove reakcije iz prostog razloga što nije stigla na vreme. Nisu retki slučajevi političara koji, uvređeni iz raznih razloga, ne žele da komuniciraju s pojedinim medijima ili novinarima.

Centar za proučavanje alternativa u svom prošlogodišnjem istraživanju konstatuje da, kada je reč o novinarima i predstavnicima domaćih i stranih nevladinih organizacija, kao karakteristično izdvaja: odsustvo pisanih tragova u razmeni informacija, "zaobilaženje" procedura, odnosno oslanjanje na lična poznanstva i kontakte, i veća otvorenost predstavnika vlasti za komunikaciju s predstavnicima stranih nevladnih organizacija.

Domaćim nevladinim organizacijama, kako se zaključuje u istraživanju "Dostupnost javnih informacija" čiji su priređivači dr Steva Lilić i Ivana Aleksić, nije odgovoreno ni na jedan od zahteva postavljenih u eksperimentu.

Iako se zna da su optužnice, ukoliko nije drugačije definisano, javne, građani i mediji veoma teško dolaze do njihovog sadržaja, već se u šturim saopštenjima za javnost daju samo najvažnije pojedinosti, dok preciznih podataka uglavnom nema.

Predlog zakona o slobodnom pristupu infomacijama vrlo je važan i za medije, te ako se poveže s ugovorom novinara i sadašnje političke elite, pre 5. oktobra, može se konstatovati da se predugo čeka na donošenje zakonoskih rešenja. Čini se da će za donošenje ovog zakona prvo biti neophodno prekrajanje političke scene, jer je u ovom trenutku teško očekivati politički konsenzus oko ma kog pitanja, uprkos deklarativnom zalaganju svih stranaka za "transparentnost" u radu državnih organa.

Sada građani često mogu doživeti da informacija o radu lokalnih organa vlasti "nije njihov problem i da o tome ima ko da brine". Pogotovu ako u palanačkim sredinama pripadaju drugačijem korpusu u odnosu na onaj koji vlada, mogu biti izbačeni iz institucija ili onemogućeni da bilo šta promene. Ista je situacija sa novinarima.

U Srbiji, prema objavljenim podacima i pojedinačnim primerima, nema slobodnog pristupa informacijama i poštuje se pravilo da ono što je servirano moraš jesti bez obzira na to da li ti se jede baš ta vrsta hrane.

Andrej Nosov
Nataša Bogović
Foto: Fonet

Nastavak > link

GLAS JAVNOSTI, 24.12.2002. / izvor
Posle optužbi za otmicu tek rođene dece
DNK protiv Manojlovića

Potvrđeno da je Violeta Roganović biološka ćerka svojih roditelja, a ne Milutina i Radojke Manojlović

BEOGRAD (Beta) - DNK analize potvrdile su da je Violeta Roganović biološka ćerka svojih roditelja, a ne Milutina i Radojke Manojlović, koji su posumnjali da je reč o njihovom detetu, oduzetom neposredno posle rođenja u beogradskoj klinici "Narodni front", saopšteno je juče iz Drugog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu.

Manojlovići su podneli krivičnu prijavu protiv NN lica zbog otmice svoje ćerke, rođene 1979. godine u toj bolnici, za koju im je rečeno da je neposredno po rođenju umrla.

Pošto su Manojlovici izrazili sumnju da je Violeta Roganović njihova ćerka, pravosudni organi su predložili njenim roditeljima Slavici i Simi Roganoviću da se, zajedno s devojkom, podvrgnu DNK analizi.

Uz pristanak Roganovića, Institut za sudsku medicinu obavio je analizu, koja nedvosmisleno pokazuje da su Simo i Slavica biološki roditelji Violete Roganović.

Manojlovici su jedna od porodica u Srbiji koja u poslednjih nekoliko meseci javno optužuje lekare srpskih porodilišta za otmicu njihove tek rođene dece, a koja su posle rođenja proglašena mrtvima.

BLIC, 24.12.2002. / izvor
Analizom DNK otklonjene sumnje da su Manojlovići iz Sokobanje ostali bez bebe
Nije bilo krađe deteta

BEOGRAD - Na osnovu DNK analize utvrđeno je da su Simo i Slavica Roganović biološki roditelji Violete Roganović, čime su opovrgnute tvrdnje porodice Manojlović iz Sokobanje da je Violeta zapravo njihova ćerka, za koju su im rekli da je umrla odmah po rođenju, saopštilo je Drugo opštinsko javno tužilaštvo.

Kako stoji u saopštenju, verovatnoća da su Roganovići pravi Violetini roditelji veća je od 99,9999 odsto, a šanse da na planeti postoji još jedan par osoba koji je geneticki identičan roditeljima Violete Roganović ravne su nuli.

DNK analiza članova porodice Roganović urađena je na Institutu za sudsku medicinu na Medicinskom fakultetu po nalogu Drugog opštinskog suda u Beogradu, a na osnovu krivične prijave Milutina i Radojke Manojlović iz Sokobanje. Bračni par Manojlović podneo je prijavu protiv nepoznatog izvršioca zbog „oduzimanja maloletnog lica i promene porodičnog stanja“. Oni su tvrdili da je njihova ćerka živa i da se nalazi kod porodice Roganović, iako su lekari GAK „Narodni front“, Instituta za neonatologiju i opštine Savski venac još 1979. godine rekli da im je ćerka umrla, za šta postoji i obdukcioni zapisnik, kao i sva prateća dokumentacija u vezi sa smrću deteta, saopštava sud.

Kako se navodi u saopštenju suda, DNK analiza je naložena, kako bi sudski veštaci dali stručno mišljenje o tome da li su Roganovići Violetini biološki roditelji, s obzirom na to da se već nekoliko meseci u javnosti provlače tvrdnje mnogobrojnih roditelja, između ostalog i Manojlovića, da su im deca, koja su proglašena za mrtve, u stvari živa i oteta u porodilištu.

J. S.

B 92, 23.12.2002. / izvor
Rezultati Prve DNK analize u slučaju "ukradene dece"

BEOGRAD (Beta) - DNK analize potvrdile su da je Violeta Roganović biološka ćerka svojih roditelja, a ne Milutina i Radojke Manojlović, koji su posumnjali da je reč o njihovom detetu oduzetom neposredno posle rođenja u beogradskoj klinici "Narodni front", saopšteno je iz Drugog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu. Manojlovići su podneli krivičnu prijavu protiv NN lica zbog otmice svoje ćerke, rođene 1979. godine u toj bolnici, za koju im je rečeno da je neposredno po rođenju umrla.

VEČERNJE NOVOSTI, 23.12.2002. / izvor
Papir trpi sve

SOKOBANJA - Milutin Manojlović u ponedeljak je istakao da je tek sada siguran da je Violeta Roganović hiljadu odsto njegova ćerka.

- Papir trpi sve. Sudija je tendenciozno vodila ovaj istražni postupak - kaže Manojlović. - Sve vreme je tokom saslušavanja stavljala akcenat na DNK test, ali ja sam se vraćao na početak. Prozvao sam sve umešane koji su svoje potpise stavili na dokumentaciju punu grešaka o mojoj devojčici.

Manojlović je još na početku istražnog postupa istakao da nema ništa protiv da se uradi DNK test, ali je iskazao sumnju u verodostojnost tih podataka.

- Ako su mojoj supruzi Radojki na dokumentaciji pisali da je prvo rh pozitivna, a potom negativna, ko mi sada garantuje da nisu slično uradili. Tražiću da svi roditelji koji su našli svoju decu zajedno dođu u Zavod za transfuziju krvi,da se prvo uvere u ispravnost osoblja i aparature, pa tek onda da dozvolimo da nam uzmu krv - istakao je Manojlović. - Tražio sam suočenje sa svim osobama pomenutim u mojoj krivičnoj prijavi, ali do danas u istražnom postupku tako nešto nije urađeno. Inače, DNK analiza je urađena samo sa Violetom i njenim navodnim roditeljima, dok sud nije pozvao mene i suprugu, niti Violetinog brata blizanca, pa da zajedno damo krv na analizu. Da ne pominjem uporno nereagovanje porodice Roganović, koju već 13 meseci javno prozivam.

Miša Ristović

VEČERNJE NOVOSTI, 23.12.2002. / izvor
Ćerka svojih roditelja

BEOGRAD (Beta) - DNK analize potvrdile su da je Violeta Roganović biološka ćerka svojih roditelja, a ne Milutina i Radojke Manojlović, koji su posumnjali da je reč o njihovom detetu oduzetom neposredno posle rođenja u beogradskoj klinici "Narodni front", saopšteno je iz Drugog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu.

Manojlovići su podneli krivičnu prijavu protiv NN zbog otmice svoje ćerke, rođene 1979. godine u toj bolnici, za koju im je rečeno da je neposredno po rođenju umrla.

Pošto su Manojlovići izrazili sumnju da je Violeta Roganović njihova ćerka, pravosudni organi su predložili njenim roditeljima Slavici i Simi Roganoviću da se, zajedno s devojkom, podvrgnu DNK analizi.

Uz pristanak Roganovića, Institut za sudsku medicinu obavio je analizu, koja nedvosmisleno pokazuje da su Simo i Slavica biološki roditelji Violete Roganović.

Manojlovići su jedna od porodica u Srbiji koja u poslednjih nekoliko meseci javno optužuje lekare srpskih porodilišta za otmicu njihove tek rođene dece, koja su posle rođenja proglašena mrtvima.

99 Odsto

NA osnovu nalaza, mišljenja i laboratorijskog izveštaja, utvrđeno je da dobijeni DNK profil upućuje na zaključak da su Simo i Slavica Roganović biološki roditelji Violete Roganović s verovatnoćom većom od 99,9999 odsto, navodi se u saopštenju i dodaje da je verovatnoća da na planeti postoji par osoba koji je genetički identičan Violetinim roditeljima jednak nuli.

DANAS, 23.12.2002. / izvor
O slobodnom pristupu informacijama u Srbiji
Transparentno ćutanje nosilaca vlasti

Nove vlasti su uspele da otvore institucije shodno sopstvenim potrebama promocije i sticanja rejtinga, dok slobode u dostupnosti informacija zapravo nema

Dolaskom novih vlasti u Srbiji očekivalo se da će niz zakonskih rešenja, koja su u evropskim zemljama deo zakonskog miljea, biti donet i u našoj državi . Međutim zbog niza političkih i društvenih problema aktuelna vlast je vrlo malo uradila, shodno obećanom, u pogledu pristupa informacijama.
Podrazumeva se da su informacije koje su vazne za samu državu zaštićene velom državne tajne, uz šifru poverljivo, ali zato neke institucije nisu promenile svoj odnos prema javnosti u pogledu redovnog informisanja o zanačajnim probelemima građana. Tako je, Ministrarstvo unutrašnjih poslova početkom prošle godine uvelo praksu da se u lokalnim policijskim stanicama poveća kontakt s medijskim poslenicima, kako bi informacije bile bliže javnosti Srbije.

U većini gradova centralne i južne Srbije često se spominju mediji, o važnim problemima nema reakcije policije, a konferencije za medije koje su postale praksa, pretvorile su se u obaveštavanje javnosti o uspesima organa gonjenja.

Na taj način, što pokazuje ovaj primer, nove vlasti su uspele da otvore institucije shodno sopstvenim potrebama promocije i sticanja rejtinga, dok slobode u dostupnosti informacija zapravo nema. Mada postoje i one institucije koje su otvorile svoja vrata i javnosti pružaju adekvatne informacije.

Nedavno je grupa stručnjaka iz uticajnih nevladinih organizacija predložila zakonski akt o slobodnom pristupu informacijama. Taj predlog zakona je zastao u nekom delu skupštinsko - vladine procedure pa građani Srbije još uvek nemaju regulisano pravo na slobodan pristup informacijama. Prema navodima predlagača zakona ustavni osnov za donošenje ovog zakona definisan je obezbeđivanjem i ostvarivanjem i zaštitom osnovnih prava i sloboda čoveka i građanina, kao i odredbom da je rad državnih organa dostupan javnosti ali da se javnost može ograničiti ili isključiti samo u slučajevima određenim zakonom.

" Zakon o slobodnom pristupu informacijama spada u opšte akte kojima se regulišu način ostvaraivanja i zaštita ljudskih prava i sloboda. Svako ima prava da od nosioca vlasti zatraži informacije koje su od javnog interesa kako bi se omogućio adekvatan uvid u te informacije, čime će građani ostvariti svoje pravo da kontrolišu one predstavnike koje su izabrali da ih zastupaju u vlasti. Poverenje građana predstavlja važan uslov za legitimnost vlasti, ali ne i dovoljan. Stanovište koje je opšte prihvaćeno je da je narodno poverenje dobro ali da je svaka kontrola bolja uz vekovno iskustvo da svaka vlast, pogotovu ako ničim nije ograničena, kvari svoje nosioce, navode u obrazloženju predlagači, stručnjaci iz Komiteta pravnika za ljudska prava, Centra za proučavanje alternativa, Foruma za etničke odnose i Evropski pokret u Srbiji.

Veoma je važno, nastavljaju predlagači, da rad svih državnih organa u svim sredinama bude dostupan javnosti. Javnost rada vlasti predstavlja suštinsko obeležje pravne države.

Dejan Milenković iz Komiteta pravnika za ljudska prva kaže da slobodan pristup informacijama u današnjim uslovima predstavlja jedno izvedeno pravo koje proizlazi iz slobode mišljenja i izražavnja, te da transparentnost afirmiše ulogu građana i novinara čime se podstiče javnost da kontroliše nosioce vlasti.

- Afirmativna uloga građanina da traži i dobije informacije kojima proverava, kontroliše rad i postupanje nosioca vlasti treba da obezbedi otvorenost i transparentnost rada državnih organa jer je dobro poznato da svaka vlast kvari ljude - kaze Milenković.

On navodi da je donošenje zakona o slobodnom pristupu informacijama nužnost i da su to dosad učinile sve zemlje u tranziciji. Takođe, Milenković smatra da je donošenje ovakvog zakona jedan od niza mera u široj javnoj kampanji za odgovornost u radu nosilaca vlasti u Srbiji.

- Ovo pravo istovremeno pruža mogućnost sredstvima javnog informisanja i novinarima da ostvare ideale istraživačkog i nezavisnog novinarstva jer je novinarima obezbeđeno da slobodno i nepristrasno, uvidom u određene dokumente, dođu do adekvatnih informacija ili provere njihovu istinitost. Time se, što je važno, sprečava plasiranje lažnih i neproverenih vesti, i podstiče i omogućava prenošenje istinitih , blagovremenih i potpunih informacija odnosno ostvarivanje slobode javnog informisanja - kaže Dejan Milenković.

Andrej Nosov

Nastavak

GLAS, 22.12.2002. / izvor
Glas pita:
Koji su uslovi za usvajanje dece u Srbiji?
Roditelji bi što mlađe

Procedura traje godinama, sve dok se dete ne navikne na novo okruženje

"Oduvek sam znala da sam usvojena", kaže dvadesetpetogodišnja Ana S. iz Beograda.

- Ne sećam se kada i na koji način mi je to rečeno, ali ne smeta mi. O svojim biološkim roditeljima saznala sam od usvojitelja. Majku sam čak i upoznala, i to na njenu molbu, kada sam imala 20 godina. Fina je žena, i ,iako očigledno ličim na nju, nikada ne bih mogla da je zovem mama - priča Ana.

Anina majka se kao student iz malog mesta u Crnoj Gori našla u Beogradu. Nju je vanbračno rodila sa 19 godina. Kako joj je objasnila, "zbog sramote" nije mogla da je zadrži. Ipak, Ana nije ogorčena zbog toga. Porodica u kojoj je odrasla usvojila ju je kada je imala četiri godine…

- Odrastala sam normalno kao i sva deca. Ni u jednom trenutku se nisam osetila drugačijom. Da li zato što sam znala da sam usvojena ili zato što sam imala dovoljno ljubavi, nikada mi nije zasmetalo kada su me deca u šali, doduše gruboj, nazivala kopiletom - kaže Ana.

Sadašnji Zakon o braku i porodici, kojim se reguliše usvojenje dece, trebalo bi, kažu u Minstarstvu za socijalna pitanja, da se menja od početka sledece godine. Tada će se promeniti i uslovi, koje potencijalni usvojioci moraju da ispune da bi uzeli dete.

Ipak, predrasuda je da su sva deca bez roditeljskog staranja zapravo deca bez bioloških roditelja.
- Tome u prilog govori i činjenica da je vidno manje dece čiji su roditelji nepoznati. Recimo, od 1.622 deteta, koja su u toku prošle godine iz nekog razloga bila bez roditeljskog staranja na teritoriji Beograda, roditelji su nepoznati samo kod njih dvadesetoro. To je tek 1,2 odsto. Mnogo je više onih koje su roditelji napustili - 677 ili 41,7 odsto. Preminula oba roditelja smo imali kod 326 deteta ili 22,3 odsto. Dece, čiji su roditelji lišeni roditeljskog prava, odnosno nisu ispunjavali svoje zakonske obaveze bilo je četrdesetoro, a kod 526 roditelji nisu bili u mogućnosti da se staraju o njima zbog teške bolesti, izdržavanja zatvorske kazne i sličnog - objašnjava za "Glas" Vesna Tekić, psiholog i stručni saradnik Gradskog centra za socijalni rad, pri odeljenju za analitičko istraživačke poslove.

Da bi se stekli uslovi za usvojenje moraju da se iscrpe svi pokušaju rehabilitacije prirodne porodice. Ako to ne uspe, onda se traži drugi vid zaštite deteta - smeštaj u hraniteljskoj porodici ili instituciji, usvajanje.

Da bi započeo proces usvajanja, kao i da bi dete dobilo porodično-pravni status, biološka majka treba da da pismenu saglasnost da se dete zbrine na ovaj način.

Zakon o braku i porodici podrazumeva potpuno i obično, to jest, srodničko usvojenje. Kod potpunog, dete dobija novi identitet, u matičnu knjigu rođenih detetu se upisuju usvojioci kao roditelji, dok stari podaci ostaju u Gradskom centru.

- Sa navršenih 16 godina dete može da dobije saznanja o biološkom poreklu, ukoliko mu je rečeno da je usvojeno, s tim što na to imaju pravo deca usvojena do pete godine. Izuzetak može da bude i kad je dete starije, a od rođenja je u smeštaju. U oba slučaja naša je obaveza da se rukovodimo, pre svega, potrebama deteta. Potpunim usvojenjem prošle godine zbrinuto je 30 dece - navodi Tekićeva.

Svako ko biološkim putem nije mogao da postane roditelj, bilo da je u bračnoj zajednici ili ne, ima pravo da podnese opštinskom centru za socijalni rad zahtev za usvojenje. Obično je zainteresovanih za usvojenje više od dece koja su u procesu za usvojenje, ističe Tekićeva.

Dokumenta za usvajanje Prema Zakonu o braku i porodici uz zahtev treba dostaviti i ličnu kartu, potvrdu o zaposlenju, visini zarade, uslovima stanovanja, da nije krivično gonjen, da nisu uskraćena roditeljska prava i medicinsko uverenje. Posle toga, tim stručne službe, sastavljen od pravnika, pedagoga, psihologa, i sociologa, obavlja procenu podnosioca zahteva na osnovu svakodnevnih razgovora i terenskim proverama. Na taj način se stvara psihološki profil te osobe. Zakon propisuje da najmanja razlika u godinama izmedu deteta i usvojilaca mora da bude 20 godina. Ali, nije definisana gornja starosna granica. Postupak procene je zakonski ograničen na 60 dana.

- Postupak usvojenja nema određeni rok, jer treba dobro proceniti koji bi roditelj, prema procenama stručnjaka, odgovarao nekom detetu. Stručni timovi za svako dete daju odredene prognoze razvoja kojima se rukovodimo u potrazi za budućim roditeljima. Naravno, mora se voditi računa i o željama tih roditelja, jer podnosioci zahteva umeju da insistiraju na određenoj nacionalnosti deteta, etničkom poreklu, polu, starosti. Kada se za određeno dete nađu adekvatni roditelji, počinje proces adaptacije. Prva etapa je kontakt deteta i usvojenika u našim ustanovama, gde se nadgleda njihova komunikacija. U trenutku kad dete počne da se buni što usvojitelji odlaze, prelazi se nad drugu fazu. Dete odlazi najduže do godinu dana u porodicu predvidenu za njega i u tom periodu strogo se kontroliše i pazi njegovo prilagođavanje u novom okruženju - objašnjava Tekićeva.

Ako je prilagodavanje uspešno, donosi se odluka o usvojenju i to je svečani čin koji se obavlja u centru, uz prisustvo celog tima koji se brinuo o detetu.

Za razliku od pomenute Ane, Sanja L. nije znala da je usvojena sve do svog punoletstva. Usvojitelji su sve učinili da ne sazna istinu. Odmah po usvajanju, promenili su sredinu i raskinuli svaku vezu sa komšijama, prijateljima, ljudima od kojih je Sanja mogla išta da sazna.

- Oduvek sam se svađala sa roditeljima, smetala mi je njihova preterana briga i stalno zvocanje - "pazi da ti se ne desi ovo", "gde si do sada"… - kaže dvadesettrogodišnja Sanja - Na proslavi mog 18. rodenđana, otac se toliko napio da mi je pred svima rekao "da me on nije napravio". Posle besa i sramote zbog scene, oblio me je hladan znoj, kada sam po izrazu lica moje majke shvatila da to nisu bile samo reči pijanog coveka. Tri dana nisu hteli da mi kažu o čemu se radi, sve dok nisam zapretila da ću otići od kuce. Kada su to napokon uradili, vrištala sam toliko dugo da sam izgubila glas. Mislim da sam tada preživela blaži nervni slom… Sledeci šok je bio kada sam otkrila da sam ja jedna od "beba iz kontejnera" i da nikada neću saznati ko su moji biološki roditelji - govori Sanja.

Domovi i za studente Dok se ne steknu uslovi za usvojenje, dete je, u zavisnosti od starosti, smešteno u neku od ustanova. U Beogradu, osim u Domu za nezbrinutu decu u Zvečanskoj ulici, u kojoj su smeštena deca od jedne do tri godine, nalazi se i materinski dom za majke sa vanbračnom decom. NJima se pruža prilika da u devet meseci, koliko mogu ovde da se zadrže, posle porođaja odluče da zadrže dete. Postoje još četiri doma za decu bez roditeljskog staranja, predškolskog i osnovnoškolskog uzrasta, a od nedavno i poseban dom za decu koja su srednjoškolci i studenti.

Nemoguće je utvrditi u kom starosnom dobu je dete najprilagodljivije, objašnjava nam Vesna Tekić iz Gradskog centra za socijalni rad. Praksa je pokazala da dete do svoje prve godine već može da ispolji neke svoje potrebe, prema kojima se može proceniti njegov razvoj.

- Ljudi koji se odluče na usvojenje uvek su više zainteresovani za bebu od nekoliko nedelja ili meseci, misleći da će se dete više vezati ako je mlađe. To, međutim, ništa ne znači. Ono što smatramo važnijim jeste da se detetu kaže istina - da je usvojeno. Međutim, to je redak slučaj, a usvojilac nema zakonsku obavezu da to učini. Ipak, za dete je pak bitno da zna istinu, jer porodica koja nešto krije uvek živi u strahu da se tajna ne otkrije i to stvara tenziju u odnosima - kaže Tekićeva.

D. M. je četrdesetpetogodišnja Beograđanka koja je pre više od sedam godina dala dete na usvajanje. Na to se odlučila kao samohrana majka kada je teško obolela i mislila da će umreti. Kako iz prvog braka ima dvoje odrasle dece koja ne žive u zemlji, svog tada petogodišnjeg sina dala je prvo na staranje, a zatim i na, kako ona tvrdi, delimično usvajanje, sestri svog pokojnog supruga.

- Ni jednog momenta nisam pomislila da mogu biti prevarena. Dete mi je fakticki oteto, jer sam bila u teškom psihičkom stanju u trenutku kada sam potpisivala gomilu papira. Moja zaova je promenila identitet detetu i ja ne polažem više nikakva prava na njega. Dete ne želi da me vidi, a ja ne mogu da podnesem činjenicu da tetku zove mama - priča ova Beograđanka.

U opštinskoj službi, gde je usvojenje obavljeno, postoji njena pismena saglasnost za potpuno usvajanje. Socijalni radnik tvrdi da je ona bila potpuno svesna svog postupka i da je tačno razumela šta potpisuje. Usvojenje je obavljeno po zakonu.

Ljudi koji su usvojili njenog sina tvrde isto. Ipak, D. M. i dalje smatra da je prevarena i zato je tužila sudu sve aktere ove priče.

B. Ristić
D. Ćirović

DANAS, 19.12.2002. / izvor
Evropski sud za ljudska prava - nova mogućnost za Jugoslovene
Građanin će moći da se suprotstavi državi

KELN - Učlanjenje Jugoslavije u Savet Evrope otvoriće našim ljudima jednu savim novu mogućnost - žalbu Evropskom sudu za ljudska prava - što će sigurno doprineti poštovanju ljudskih prava u našoj zemlji, izjavio je juče pomoćnik saveznog ministra spoljnih poslova Vladimir Đerić.

U razgovoru sa nemački radio Dojče vele, Đerić je, objašnjavajući konkretne koristi od prijema naše zemlje u najstariju evropsku integracionu instituciju, do koga bi trebalo da dođe iduće godine, rekao da će jugoslovenski građani, u slučaju da su im ljudska prava povređena, a da nisu dobili zadovoljenje pred domaćim sudovima, moći da se obrate Evropskom sudu. Đerić je objasnio da će pojedinci prvi put biti u prilici da se direktno suprotstave svojoj državi i da će ta država morati da se brani, što, kako je rekao, "daje jednu potpuno novu dimenziju celoj stvari". Osim toga, ukazao je Đerić, Evropski sud za ljudska prava je efikasan mehanizam zato što države članice Saveta Evrope poštuju njegove presude, koje nisu samo deklaratorne.

Pomoćnik saveznog ministra za inostrane poslove je ukazao da, osim pomenutog suda, pitanje ljudskih prava u Savetu Evrope uređuju i mnoge konvencije, posebno pomenuvsi Konvenciju o sprečavanju mučenja i Okvirnu konvenciju o zaštiti prava nacionalnih manjina, čiji je Jugoslavija već potpisnik i primenjuje njene odredbe.

(Tanjug)

BLIC, 2.12.2002. / izvor
Još nema uslova za početak rada novih specijalnih organa za borbu protiv organizovanog kriminala, početak od 1. januara
Odložen udar na mafiju

BEOGRAD - Izmenama Zakona o krivičnom postupku stvoreni su uslovi za primenu antimafijaškog zakona, ali je pitanje da li će posebni organi za borbu protiv mafije krenuti u akciju u predviđenom roku. Prema zakonskom tekstu, koji je letos usvojila Skupština Srbije, za suzbijanje organizovanog kriminala formiraće se posebna odeljenja u Okružnom sudu i Okružnom tužilaštvu u Beogradu, zatim posebna služba MUP-a, kao i posebna pritvorska jedinica pri beogradskom Okružnom zatvoru. U zakonu piše da svi ovi organi, odnosno službe, treba da počnu sa radom 1. januara naredne godine.

Već sada je izvesno da će ovaj temin biti probijen. Istina, nedavno usvojeni republički budžet predvideo je izdatke za rad ovih organa, ali još nisu obezbeđeni svi uslovi za njihovo funkcionisanje. Najveći problem su bezbedne prostorije u kojima će sudije i tužioci biti smešteni. Kao jedno od rešenja pominje se zgrada Petog opštinskog suda u Beogradu, ali konačna odluka još nije doneta.

Druga značajna prepreka vezana je za Apelacioni sud, koji u drugom stepenu treba da odlučuje u predmetima za krivična dela predviđena pomenutim zakonom. Mreža ovih sudova još nije formirana u Srbiji i ostaje nada da će to biti učinjeno do 1. marta naredne godine.

Jedan od razloga što obračun sa mafijom verovatno neće krenuti u predviđenom roku je kašnjenje saveznog parlamenta na izmeni ZKP-a. Na to ukazuje i sudija Predrag Popović, v. d. predsednika Okružnog suda u Beogradu, koji ističe da su i juče bezuspešno pokušavali da se upoznaju sa tekstom usvojenim u Veću republika Savezne skupštine. Zbog toga, kaže sudija Popović, u Okružnom sudu još nije moglo da se počne sa obrazovanjem posebnog odeljenja.

Prema republičkom zakonu, predsednik beogradskog Okružnog suda postavlja predsednika i sudije posebnog odeljenja na vreme od dve godine. Oni će voditi istragu i donositi presude za krivična dela protiv ustavnog uređenja ili bezbednosti SRJ, protiv čovečnosti i međunarodnog prava, falsifikovanje i pranje novca, nedozvoljenu trgovinu drogom, oružjem, municijom i eksplozivnim materijama, trgovinu ljudima, davanja i primanje mita, iznude i otmice...

Siniša Simić, republički javni tužilac, kaže da je posle donošenja zakona u republičkom parlamentu počeo konsultacije oko formiranja specijalnog tužilaštva.
- Imamo širu listu kandidata za mesta u specijalnom tužilaštvu, uključujući i mesto rukovodioca ovog posebnog odeljenja. Želimo da u ovom odeljenju rade najstručniji i najkvalitetniji kadrovi iz cele srpske tužilačke organizacije, pa izbor neće biti ograničen samo na ljude iz beogradskog Okružnog tužilašva - kaže Simić.

Specijalni tužilac, koga postavlja republički tužilac, po zakonu ima izuzetno velika ovlašćenja. Na primer, na njegov zahtev svi državni organi i organizacije dužni su da mu bez odlaganja omoguće upotrebu svakog tehničkog sredstva kojim raspolažu.

Svi zaposleni u pomenutim odeljenjima, odnosno službama, imaće do tri puta veću platu od one koju su imali na pređašnjoj funkciji. Uz to, za sudski i tužilački tim je predviđen i beneficirani staž, pa će im se godina rada obračunavati kao 16 meseci staža.

UBPOK će biti osnova specijalne policije

BEOGRAD - Kostur Službe za suzbijanje organizovanog kriminala trebalo bi da bude sadašnja Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a Srbije, koja je osnovana pre nešto više od godinu dana, saznaje nezvanično „Blic“. Naš izvor kaže da bi UBPOK zato trebalo da se kadrovski pojača jer je poznato da ovoj upravi nedostaje ljudstvo. Zasad nije poznato da li će general Radovan Knežević, načelnik ove uprave, biti prvi starešina nove specijalne jedinice za borbu protiv organizovanog kriminala.

Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala je po osnivanju preuzela najteže nerasvetljene slučajeve iz Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije, kao što su ubistva policijskih funkcionera, kao i presecanje kanala za šverc belog roblja, narkotika, oružja... Za razliku od ostalih policijskih uprava, pripadnici UBPOK-a upoznaju sa svojim poslom samo ministra policije jer se smatra da je to jedini način za uspeh u ovakvom radu.

Za razliku od sudstva i tužilaštva, kojima za početak primene antimafijaškog zakona nedostaje smeštaj za nove službe, UBPOK ne kuburi sa tim. UBPOK, kao zasebna uprava MUP-a, ima svoju zgradu, udaljenu od centra prestonice i izdvojenu od ostalih uprava MUP-a koncentrisanih u sedištu srpske policije.

PRAVI ODGOVOR, Internet izdanje, 19.12.2002. / izvor

Gde su naše bebe

Poslednjih meseci u Srbiji je medijski intenzivirana priča o bebama koje su navodno otete prilikom rođenja. Roditelji organizovano traže da se reše otmice njihove dece. Slučajevi su uglavnom i sudski pokrenuti, ali istraga nije mnogo napredovala

- Nemam čak ni uvid u originalnu dokumentaciju o smrti moje dece. Policajac koji je radio na mom slučaju kaže da je u matičnoj službi pogledao dokumente koje mu je dala matičarka. Ono što mu je servirano. Kaže da nije ni zavirio u kompjuter, gde je inače glavna mućka, počinje za "Pravi odgovor" priču Goran Ranđelović iz Bihaca, jedan od roditelja koji sumnjaju u smrt svoje dece.

Goran, njegova supruga Olivera i trogodišnja ćerka Kristina žive u Batajnici, u istoj kući sa Goranovom majkom i sestrom. Goran i Olivera traže dva sina blizanca, rođena 11. avgusta prošle godine. Blizanci Stefan i Dragan, kako su im roditelji naknadno dali imena, umrli su, prema dokumentaciji, posle samo nekoliko dana, 15., odnosno 16. avgusta. Njihova mala tela su kremirana, a roditelji nisu ni upitani za dozvolu. Štaviše, o tom činu obavešteni su tek posle dva meseca.

- Lekarka na Institutu za neonatologiju, gde su navodno umrli, nam je kazala da kod Srba nije običaj da se deca sahranjuju i da to rade samo Šiptari. Imam dokaze, dokumenta koja su očito falsifikovana, ali ih čuvam na sigurnom dok ne dođe trenutak da ih upotrebim. Hoću da odgovaraju svi koji su učestvovali u tome, od bolničkog osoblja, matičara, do policije, kaže Goran. Ukazujući i na svoje greške, on govori da nije trebalo da povlači vezu, izvesnog lekara Ruždija Ramadanija na Institutu za neonatologiju u Beogradu, gde su deca prebačena iz porodilišta u Višegradskoj.

- Većina roditelja otete dece imalo je vezu. To je super prostor za muvanje jer se roditelji uljuljkaju, misle da su sigurni, opuste se... Kasnije se ispostavilo da je Ramadani lečio ili potpisao smrt još neke dece za kojom se traga. Druga greška je što sam insistirao da se na Institut prebace obe bebe, iako su oni hteli da prebace samo jednu. Možda bi mi u tom slučaju, jedan sin ostao, misli Goran i dodaje da je u bolničkoj dokumentaciji navedeno da je njegove bebe lečio doktor Ramadani koji je tada bio na godišnjem odmoru.

Nadu da su im deca, zapravo, nekom prodata, potkrepljuju i nelogičnosti i greške u gotovo svim dokumentima koja su im izdata.
- Svuda su nepodudarnosti i omaške, sve je falsifikat, i nisam jedini koji uvida greške i propuste na dokumentima - navodi Goran.

Prvi put je posumnjao kada je dobio izvode iz matične knjige umrlih pisanih ručno, a ne kompjuterski. Ukazujući na razloge za sumnju, Goran navodi primer dokumenta o porođaju Olivere na kom nema imena ni lekara ni babice koji su prisustvovali. Kasnije, u policijskoj istrazi, pojavio se novi dokument u kojem se pominju imena prisutnih stručnjaka.

- Meni su rekli da su bebe dobre, da su male ali žilave jer su odmah zaplakale na porođaju. Rekli su mi i da nema razloga za brigu, kaže Olivera koja je bebe videla samo jednom, odmah nakon porođaja.
- Kad su bebe umrle na Institutu, otišao sam u porodilište i od načelnice neonatologije zatražio mišljenje. Ona mi je rekla da su bebe male ali da je sve normalno i da ne očekuje, osim neke eventualne kraće krize, bilo kakve poteškoće. Bila je zapanjena kad sam joj rekao da su moje bebe umrle, navodi Goran i u sumnji ide dalje pominjući proceduru davanja imena deci. Matičarka ga je, kako navodi, tri puta vraćala tog dana, jednom da bi tražila Oliverino državljanstvo, drugi put je zahtevala original njihovog venčanog lista, a treći put je tražila da Olivera lično dođe kako bi se, navodno, saglasila sa davanjem imena...

- Sve to u jednom danu, kao da nije mogla odjednom da nabroji sve što joj nedostaje. I nakon svega, zavela nas je kao predmet i rekla da ćemo dokumenta dobiti za 10 – 15 dana. Matična služba je, osim toga, napravila i nekoliko prekršaja, kao što je prekoračenje roka za unošenje podataka o rođenju dece i prekoračenja roka u slučaju smrti druge bebe, dodaje Goran.

Jedan od sumnjivih detalja su i podaci sa groblja u Ruzveltovoj ulici. Navodeći da je obavešten dva meseca nakon smrti beba da su one kremirane, bez prethodne konsultacije sa roditeljima, Goran ukazuje da se ni podaci o kremiranju ne podudaraju.
- Zvaničan izveštaj navodi da su deca kremirana 12. oktobra, u Institutu u Ulici kralja Milutina nikakvih podataka o tome nema, a u Deligradskoj je zavedeno da su kremirani 31. avgusta. Kasnije sam se setio da je to zbog datuma kad su unešeni podaci o njihovom rođenju, 11. septembra, pa su morali da pomere datum kremacije kako ne bi bilo da su prvo kremirani pa posle toga rođeni - objašnjava Goran.

U dokumentaciji na groblju piše da je kremirano muško dete bez imena, sa prezimenom Rađenović, ali da u knjizi umrlih tada nije pisalo ni ime ni prezime, već da je bio naveden samo pol. Oliverin porođaj (nije imala ni porođajnu narukvicu) nije bio zaveden u Zavodu za statistiku, da bi nakon dva meseca „sve proknjižili“.

Goran ocenjuje da je jako teško „uhvatiti ih u nečemu i dokazati bilo šta jer čim im se ukaže na neku grešku oni je odmah ispravljaju“.

Marija Prijić Sladić

BLIC, 18.12.2002. / izvor
Zeleno svetlo za borbu protiv mafije

BEOGRAD- Veće republika Savezne skupštine juče je usvojilo izmene Zakona o krivičnom postupku. Time su, s obzirom na to da je prekjuče zakon usvojilo i Veće građana, stvoreni uslovi da se borba protiv organizovanog kriminala digne na viši nivo, da se uvedu novi instituti poput zaštićenog svedoka, kontrolisane isporuke, svedoka-saradnika i drugo.

Usvajanjem izmena ZKP stvoreni su uslovi da se u praksi primeni Zakon o posebnim nadležnostima u suzbijanju organizovanog kriminala i korupcije, koji je letos usvojila Skupština Srbije. Tim antimafijaškim zakonom predviđeno je postojanje Posebne službe za suzbijanje organizovanog kriminala i korupcije. Ova služba će, uz specijalno tužilaštvo i sud, biti policijski deo posebnih organa za borbu protiv organizovanog kriminala. Prema predlogu zakona, Posebna služba postupa po zahtevima Specijalnog tužilaštva, a svi državni organi, uklučujući i one koji se bave poslovima unutrašnjih poslova i bezbednosti, imaju obavezu da joj omoguće upotrebu svakog tehničkog sredstva kojim raspolažu. Takođe, svi državni organi moraju da obezbede blagovremeno odazivanje svakog svog pripadnika i zaposlenog, uključujući i starešine, radi pružanja obaveštenja ili zbog saslušanja u svojstvu osumnjičenog ili svedoka. Osim toga, sve institucije moraju predati svaki pismeni ili drugi dokaz koji poseduju i saaopštiti informacije koje mogu da pomognu u rasvetljavanju krivičnih dela. Osoba od koje posebna služba traži informaciju mora odgovoriti, odnosno ne može se pozvati na obavezu čuvanja državne tajne.

Specijalni tužilac može da zatraži od nekog državnog organa da neko od radnika u tom organu bude privremeno raspoređen na rad u specijalno tužilaštvo. Rukovodilac državnog organa ne može da odbije takav zahtev i mora postupiti bez odlaganja, a privremeno upućivanje na rad u specijalno tužilaštvo može trajati najduže godinu dana. Ministar unutrašnjih poslova postavlja i razrešuje starešinu posebne policije po pribavljenom mišljenju specijalnog tužioca i uređuje rad ove službe.

Posebna policijska služba, prema predlogu zakona, izvršava i pružanje takozvanih simulovanih poslovnih usluga, sklapanja simulovanih pavnih poslova i angažuje prikrivene islednike ako se krivično delo ne može drugačije otkriti, sprečiti ili dokazati ili bi to bilo skopčano sa nesrazmernim teškoćama. Zahtev podnosi specijalni tužilac, a istražni sudija odobrava simulovane poslove i angažovanje prikrivenog islednika. Uputstvo sa pravilima o radu prikrivenog islednika donosi ministar unutrašnjih poslova. U nalogu kojim se određuju simulovani poslovi i prikriveni islednici moraju biti podaci o osobi protiv koga se ove mere sprovode, opis krivičnog dela, kao i način, obim i mesto trajanja mere.

Odluka o prikrivnom isledniku i simulovanim poslovima, prema predlogu zakona, donosi se na tri meseca i može se produžiti za isti rok ukoliko to opravdavaju okolnosti. U slučaju da se istražuje krivično delo terorizma prikriveni islednik može delovati dok postoji potreba, a on može da, po rešenju istražnog sudije, izvrši i tajno pretresanje stana. Takođe, prikriveni islednik može ući u nečiji stan ukoliko su ispunjeni zakonski uslovi za ulazak policije u stan bez sudskog naloga. Prilikom ulaska u stan prikriveni islednik, po dozvoli sudije, može tajno snimati razgovore. Predstavnici policije koji sprovode mere simulovanih poslova i prikrivenog islednika moraju sačinjavati dnevne izveštaje i tehničku dokumentaciju i dostavljati ih istražnom sudiji i specijalnom tužiocu. Po završetku ovih mera, policija sačinjava poseban izveštaj u kome navodi početak i završetak mere, podatke o službenim licima, vrstu i broj tehničkih sredstava koja su primenjena, broj i identitet obuhvaćenih osoba, vrstu krivičnog dela koje je sprečeno primenom simulovanih poslova ili prikrivenog islednika i ocenu koliko su ovi postupci doprineli cilju. Takođe, policija mora da dostavi tužiocu islednika specijalni tužilac ne pokrene postupak protiv osumnjičenih osoba svi podaci koji su na ovaj način prikupljeni moraju biti uništeni. Zakon predviđa da se osobe na koje se prikupljeni podaci odnose moraju obavestiti o tome da su protiv njih primenjivane mere simulovanih poslova i prikrivenog islednika. Međutim, prema predlogu zakona, osumnjičeni se ne mora obaveštavati ukoliko bi to ugrozilo svrhu istrage.

SVEDOK, 17.12.2002. / izvor
Advokat Ilija Radulović za "Svedok" govori o golgoti njegovog branjenika Branka Živkovića, koji je nevin robijao godinu i po dana zbog navodnog zločina u Koceljevi
Policija nezadovoljna DNK analizom privela docenta Stojkovića da menja iskaz, a dlaka nestala iz sudskih spisa

IZDVAJAMO...

Krunski dokaz protiv Branka Živkovića trebala je da bude njegova dlaka nađena, navodno, na rolci, pronađenoj mesec dana posle zločina. Umesto da DNK analiza (raz)reši slučaj, pukla je sudska bruka:

- Stručnjaci beogradskog Biološkog fakulteta, na čelu sa uglednim veštakom, prof. dr Stankom Romac su, 14. avgusta 2000. godine, rekli da ne isključuju sličnost dlake sa rolke, sa onom uzete sa glave Živkovića, ali i da ona može biti svačija - kaže advokat Radulović. - Docent dr Oliver Stojković, koji je takođe potpisao veštački nalaz, samoinicijativno, međutim, dolazi, 17. oktobra, kod istražnog sudije i menja iskaz: kaže da sporna dlaka 99,8 odsto pripada Živkoviću. To je, drugim rečima, značilo da samo oko 16 Šapčana ima takvu dlaku, što je bilo dovoljno da sud donese osuđujuću presudu.

Ova "caka" nije, međutim, promakla advokatu Iliji Raduloviću:

- Video sam da se, za to vreme, ništa nije dešavalo u spisu, pa sam, na glavnom pretresu, pitao dr Stojkovića zašto je došao da usmeno promeni veštački nalaz koji je, pre dva meseca, potpisao? Bio je iskren. Rekao je da su ga pozvali u policiju i sa službenim kolima dovezli u Šabac, kod istražnog sudije. Nije, doduše, priznao da su tražili da promeni iskaz, ali se to podrazumeva. Nisu bili zadovoljni veštačkim nalazom, pa su dr Stojkovića priveli da ga promeni, da novi iskaz.

Zato sam predložio da se izvede novo, kontrolno veštačenje u Novom Sadu, što je sudija Stojčić prihvatio. Ali, tada stižemo do vrha ledenog brega nečasnosti beogradske policije: utvrđeno je da dlačnog materijala nema u spisima, među dokaznim materijalom?! Sve je, znači, namešteno. Neću da izrazim sumnju da su dlake i prvi put veštačene. Pre bih rekao da je prvo veštačenje bilo korektno, da se "u rukavicama" htelo reći da Živković nije ubica.

Sudija Branislav Stojčić je, posle toga, imao samo jedno rešenje: da donese oslobađajuću presudu.

- Reč je o policijskoj ujdurmi, po scenariju DB-a - tvrdi advokat Radulović. - Nije im bilo dovoljno da Živkovića osude samo za otmicu, već su htele da, preko njega, reše sve svoje probleme. Sve se dešavalo mesec i po dana pred septembarske izbore, pa su zato pokušali da mu podmetnu i "kukavičje jaje" - krivice za trostruko ubistvo. Nisu mogli da srpskom izbornom telu ostave nerasvetljenu likvidaciju cele porodice. Veliki politički poen bivšeg režima bio je "otkrivanje" ubica. Hteli su da kažu: "Eto, oni nisu samo otmičari već i svirepe ubice"! Radi se, dakle, o podmetanju krivičnog dela, u političke svrhe. / ceo tekst

Sredoje Simić

GLAS, 11.12.2002. / izvor
Na Odeljenju intenzivne nege Instituta za ginekologiju i akušerstvo KCS
Tuča u porodilištu

Nezadovoljni tretmanom pacijentkinje, bivši muž i sinovi pretukli dežurne na intenzivnoj nezi

BEOGRAD - Da porodilišta više nisu svetinja posvedočiće i prava drama koja se preksinoć oko 18 sati odigrala na Odeljenju intenzivne nege Instituta za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije u Višegradskoj ulici. Mladić, koji je sa ocem i mladim bratom došao da obiđe svoju tek operisanu majku, pretukao je, prema rečima očevidaca, dr Ljubicu Arsenijević, anesteziologa i Maju Popović, dežurnu medicinsku sestru. Ljubica Arsenijević je sa povredom glave, posle bolničkog zbrinjavanja puštena na kućno lečenje, dok je Maji Popović povredena ruka.

Kako "Glas" saznaje iz pouzdanih izvora, slučaj je utoliko alarmantniji jer je posetilac dr Dragan Dragutinović, takođe lekar, koji je 30 godina radio u KC Srbije.
- Već na prvi pogled videlo se da su i on i njegovi sinovi, takođe doktori, izmenjenog psihičkog stanja. Nasrnuli su najpre na dežurnu medicinsku sestru, oborili je na zemlju i tom prilikom joj slomili ruku. Potom je stariji sin uhvatio Ljubicu Arsenijević za glavu i počeo da je udara o vrata, kaže jedan od očevidaca.

Pogrešno usmeren bes Izvor "Glasa" kaže da je familija možda bila nezadovoljna lečenjem, ali napominje da je bes pogrešno usmeren na dve ženske osobe. - Pacijentkinju je tog dana po treći put operisao primarijus Spasoje Petković, jer se posle prve dve operacije stanje pogoršalo. Operacija je zato prekjuče ponovljena, a pacijentkinja je još kod nas na lečenju - rekla je dr Miroslava Pervulov i dodala da stanje u zdravstvu nije idealno, ali da to ne bi trebalo da bude razlog da se "gubi glava".

Prema rečima profesora dr Miroslave Pervulov, direktorke Instituta, te večeri pozvao ju je telefonom bivši suprug pacijentkinje, čije ime Pervulov iz opravdanih razloga nije želela da pominje, i rekao "Mi sada idemo na Institut, jer mi se čini da to baš ne ide kako treba", a zatim spustio slušalicu.

- Po njegovog glasu videla sam da može da dođe do problema i odmah sam se uputila na kliniku. Zatekla sam scenu kakvu nisam videla u svojoj dugogodišnjoj praksi. Žestoka rasprava u hodniku je još trajala, a okupljeni su pokušavali da smire kolegu i starijeg sina - tvrdi Pervulova.

Prema rečima Miroslave Pervulov, ovo nije prvi ovakav slučaj, samo što su "ranije prijavljivali primedbe, a sada su počeli da se i fizički obračunavaju".
- Po službenoj dužnosti sam odmah pozvala policiju i Ministarstvo zdravlja. Prema policijskom zapisniku, ni kolega, ni sinovi nisu bili naoružani- dodaje Pervulova.

Inače, do prekjučerašnjeg događaja obezbeđenje u ovoj ustanovi je radilo samo do 15 sati, ali su sad uvedena danonoćna dežurstva.

Dok je tuča u bolnici trajala, kažu očevici, nekoliko džipova je bilo parkirano ispred zgrade do pet sati ujutro, a stariji sin je preko telefona tražio pojačanje i pretio osoblju.

Kako kaže Miroslava Pervulov, bivši suprug pacijentkinje juče je dolazio da se izvini direktoru KCS i njoj i rekao da nije mogao da obuzda sinove.

Aktera tuče, doktora Dragana Dragutinovića, inače vlasnika Dijagnostičkog centra "Hram", pitali smo za komentar o ovom događdaju, ali je on samo ljubazno odgovorio da o tome ne želi da razgovara, jer je to "privatna stvar".

GLAS JAVNOSTI, 9.12.2002. / izvor
Inicijativa Tima za suzbijanje trgovine ljudima Republike Srbije
Protiv seksualnog iskorišćavanja dece

Nacionalni plan do kraja godine u Skupštini
U kampanji prikupljeno 30 hiljada potpisa

BEOGRAD- Donošenje nacionalnog plana protiv seksualnog iskorišćavanja i trgovine decom i ljudima bila je tema okruglog stola koji je u petak održan u hotelu "Moskva". Građansku inicijativu za donošenje ovog plana pokrenula je nevladina organizacija "Beogradska podrška eksploatisanoj deci i omladini" (BEOSUPORT), koja je kao član Tima za suzbijanje trgovine ljudima Republike Srbije uspešno okončala kampanju u kojoj je prikupljeno 30.000 potpisa, dva puta više nego što je potrebno da bi se neka inicijativa našla na razmatranju u Narodnoj skupštini.

Bez lascivnih poruka Zlostavljanje dece je, na neki način, i sve ono što čuju i vide preko medija. Reklame sa lascivnim porukama i filmovi puni nasilja koji se emituju kada su deca ispred TV ekrana, svakako ne utiču dobro na najmlađe. Nije tačno da kršenje dečjih prava ne može da se sankcioniše zato što još nisu doneti neki posebni zakoni. Postoji klauzula u zakonu koja se zove uznemiravanje javnosti, a nezavisno od političke opredeljenosti, sva javnost treba da je uznemirena kada se deca svakodnevno "bombarduju" nemoralom. Javni tužilac ima odrešene ruke za delovanje u takvim situacijama. Za sada se međutim ne oglašava, zato što ga najverovatnije niko nije obavestio, a on je zauzet važnijim stvarima nego što je zaštita javnosti od uznemiravanja, rekao je Zeferino Grasi, urednik "Politikinog zabavnika".

- Izrada nacionalnog plana protiv seksualnog iskorištavanja i trgovine decom i mladima nema nikakve veze sa politikom, već je u pitanju nacionalni interes. Više stručnjaka iz različitih oblasti, pedagoga, psihologa, lekara, kriminologa, predstavnici ministarstava prosvete, zdravlja i za socijalna pitanja, zajedno rade na tome da nacionalni plan bude što detaljniji, i da njegovo donošenje i primena bude od najveće moguće važnosti za zaštitu dečjih prava, rekao je Veselin Simonović, republički poslanik i potpredsednik DC, koji se prihvatio da pred Narodnu skupštinu iznese inicijativu u ime dece i građana.

Simonović je kao jedan od problema kod zlostavljanja dece naveo i to što se o tome nerado govori u javnosti, a i kada mediji objave svoju priču o nasilju nad decom, to izađe kao senzacija. Bez toga da se otprati kako je, i da li je, počinilac kažnjen.

Nacionalni plan, koji se još dorađuje i proširuje, između ostalog podrazumeva kao prioritet i da organi vlasti sarađuju sa zajednicom u rešavanju problema seksualnog iskorištavanja dece, i da se uzrast seksualne slobode pomeri sa 14 na 16 godina. Predloženo je i da zatvorske kazne za seksualno zlostavljanje maloletnika, bez razlike među polovima, ne budu manje od četiri godine kao i da sudije budu specijalizovane za tu oblast.

Inicijativa će sadržati i predlog da se uvede dečji ombudsman u Republičkoj skupštini, da se sakncionišu pravna lica koja se ne pridržavaju preporuka koje su date kada su u pitanju zlostavljana deca. Svakim krivičnim postupkom koji se bavi zlostavljanom decom moraće da se bavi javni tužilac. Deca bi trebalo da budu oslobođena stalnog ponavljanja "noćne more", izjave o zlostavljanju pred sudom, već bi jednom data izjava bila snimljena i taj snimak bi bio korišćen kao dokazni materijal, bez direktnog suočavanja maloletne žrtve sa nasilnikom.
Predlog za nacionalni plan, koji će biti napisan u vidu deklaracije ili rezolucije, treba da bude završen do kraja godine.

S. Majdak

B 92, 7.12.2002. / izvor
OEBS o trgovini ljudima

PORTO - OEBS je upozorio na opasnosti od rastuće trgovine ženama i decom i kao svoj postavio borbu protiv trgovine ljudima, za koju sa navodi da predstavlja novu pretnju u Evropi. OEBS navodi da je trgovina ljudima moderan oblik ropstva i pretnja bezbednosti, jer finansira organizovani kriminal, kaže se u nacrtu deklaracije koja će biti odobrena u subotu na sastanku ministara inostranih poslova organizacije u Portugalu. "Trgovina ljudskim bićima predstavlja ozbiljnu i veliku oblast medudržavnog organizovanog kriminala, donoseći veliki profit kriminalnim mrežama", kaže se u tekstu. Zapadne diplomate navode da borba protiv trgovine ljudima odgovara novoj ulozi OEBS, a to je razbijanje podzemlja koje uključuje i krijumčare i političke ekstremiste. U deklaraciji se apeluje na zemlje-članice OEBS da intenziviraju napore na zaustavljanju trgovine ljudima. Evropa je zabrinuta povećanom trgovinom ženama iz siromašnih bivših komunističkih zemalja pretežno na Balkanu, ključnom centru trgovine, i u Zapadnoj Evropi, gde bivaju prisiljene da rade u "javnim kucama".

Ruski šef diplomatije Igor Ivanov smatra nedopustivim pokušaje da OEBS bude iskorišcen "u svojstvu poluge za pritiske na države koje su njene članice". Ivanov je, govoreći na zasedanju Saveta ministara inostranih poslova zemalja-članica OEBS u Portu, okarakterisao takav kurs kao "bezperspektivan" pošto on ne jača, već slabi organizaciju. Ivanov je naglasio da je OEBS "institut saradnje i pomoci, a ne oružje za prinudu i kažnjavanje". "Još je opasnija praksa političke izolacije zemlje", podvukao je šef ruske diplomatije. On je konstatovao da je OEBS svojevremeno načinio grešku odstranivši iz svog rada Jugoslaviju. "Samim tim su suštinski sužene mogućnosti da se utiče na razvoj situacije na Balkanu", rekao je Ivanov i zaključio da će to "gorko iskustvo poslužiti kao nauk za tu organizaciju".

VEČERNJE NOVOSTI, 7.12.2002. / izvor
Goloruki na mafiju

BEOGRAD - U Beogradu je najveći broj organizovanih kriminalnih grupa, najviše se počini krivičnih dela, razbojništava, krađa... Najviše je spektakularnih likvidacija. Mafijaški klanovi su izuzetno čvrsto povezani i, možda i najvažnije - plivaju u novcu. Tom i takvom kriminalu treba da se suprotstavi slabo plaćena i još siromašnije opremljena beogradska policija.

Dnevno se u glavnom gradu počini stotinak krivičnih dela, od kojih, u proseku, bar jedno najteže - ubistvo. Prema evidenciji policije na teritoriji grada deluje i više kriminalnih grupa, ali i pojedinaca čiji je, trenutno, glavni "biznis" trgovina i preprodaja narkotika. Gotovo svakodnevno na beogradskom asfaltu pojavi se i "neki novi klinac" koji bi da uđe u "orbitu najjačih".

Loš odziv

Sa druge strane, beogradska policija kuburi sa ljudstvom. U ovom momentu njena popunjenost je oko 60 procenata. Najgora je situacija u Upravi policije i saobraćajnoj policiji, odnosno uniformisanom sastavu SUP Beograd.

- Na konkursu prošle, ali i ove godine, za hiljadu mesta konkurisalo je 250, odnosno 450 mladih ljudi - kaže za "Novosti" Nadežda Šavija, pomoćnik načelnika SUP Beograd. - Poseban problem je vrlo loš odziv Beograđana. Gotovo polovina koja konkuriše ne prođe zdravstvene ili druge provere. Loš odziv je rezultat velikih obaveza pripadnika policije, a malih plata.

Nešto je bolja situacija u Upravi kriminalističke policije, tačnije onom delu na čijim je plećima najveći teret za suprotstavljanje kriminalu. Ali, u ovom momentu, popunjenost je manja za 31 procenat. Deo je zbog malih primanja uhlebljenje potražio u boljestojećim firmama, a neki su, zbog loših uslova rada, morali u prevremenu penziju. Ostali su oni najizdržljiviji i fanatični zaljubljenici u policijski poziv.

- Naš prioritet u ovom momentu je ulaganje u tehniku - naglašava naša sagovornica. - Jer, pored nedostatka kadrova suočavamo se i sa nedovoljnom specijalističkom obukom naših radnika, ali i jako lošom tehničkom opremljenošću. Nedostaje nam laboratorija DNK, jer je za otkrivanje počinioca, ali i kvalitetan uviđaj, neophodna dobra obrada bioloških tragova. Trenutno sarađujemo sa Biološkim fakultetom, ali je to nedovoljno.

Za rešavanje najtežih zločina, a naročito likvidacija, čiji su počinioci u gro slučajeva gotovo uvek nepoznati, svaki, pa i najmanji trag, može biti od presudne važnosti. Od policije se, s pravom, očekuje da reši svako takvo ubistvo, da poveća efikasnost, ali je pitanje sa čim? Dobar rad, pored ostalog zavisi i od tehnike.

SUP Beograd je, na primer, nedavno dobio peć, pomoću koje može da se obradi nađena droga i da se, na neki način, utvrdi njen kvalitet. Ali, zato i dalje nedostaju mikroskopi, a o zaštitnoj opremi može samo da se mašta. Kolika je to opasnost za ljude na terenu, a u eri smrtononosnih i opasnih virusa, može samo da se pretpostavi.

Nedavno se dogodilo da su stručnjaci na Institutu za sudsku medicinu u Beogradu odbili da obave obdukciju, dok se ne utvrdi da li je nađeni narkoman HIV pozitivan. Policija, na žalost, o tome nema kad da misli i vodi računa.

U poslednje vreme sveodci smo da mnoge zemlje, kroz donacije, pokušavaju da poprave katastrofalnu situaciju u našem ministarstvu unutrašnjih poslova. Tako je, nedavno, Nemačka poklonila dve foto laboratorije. Jedna je mesto našla i u SUP Beograd. Ta i takva oprema, međutim, zahteva i niz pratećih tehničkih sredstava, a njih, u ovom trenutku - nema.

Nova oprema

- Nedostaje nam i oko 4000 personalnih računara - objašnjava Šavija. - Prostor je, takođe, poseban problem. Vlada Srbije sada preduzima mere da se reši prostor OUP-a Rakovice i Čukarice. Planiramo da do aprila 2003. počnemo sa novom obradom isprava - ličnih karata, pasoša, vozačkih i saobraćajnih dozvola. Svih 16 OUP-a i zgrada u LJermontovljevoj ulici dobiće novu informatičku opremu. To će građanima mnogo uštedeti vremena i truda da dođu do potrebnih dokumenata.

Sve ovo ne treba shvatiti kao žalopojku. Jednostavno, u beogradskoj policiji, ali verovatno i u drugim gradovima i mestima u republici - situacija je takva, katastrofalna. Hoće li se nešto promeniti teško je reći. Kad se ima u vidu da imamo jednu od najorganiziovanijih i najbogatijih mafija u ovom delu Evrope, nameće se zaključak da je to rat između Davida i Golijata. Nije teško zaključiti ko iz tog sukoba ima veće šanse da izađe kao pobednik.

POLITIKA, 5.12.2002.
Kompjuteri protiv šaltera
Krivična prijava na sajtu

Postoji mehanizam za otkrivanje i gonjenje neodgovornih, sklonih neslanim šalama

Drugo opštinsko javno tužilaštvo iz Beograda ozbiljno se priprema da svoj rad prilagodi zahtevima vremena. Otvorilo je svoju Internet stranicu na adresi www.2ojt.sr.gov.yu, a kada njen sadržaj uskoro bude kompletiran, komunikacija sa ovim segmentom pravosuđa biće bitno olakšana.

Sem podataka o radu tužilaštva, statističkih pokazatelja i drugih informacija, zainteresovani će na pomenutoj adresi moći da pronađu i kompletne zakone relevantne za rad ovog organa kao što su, recimo, Krivični zakon i drugi propisi. Pored toga, zainteresovani će moći elektronskim putem da postavljaju pitanja tužiocu i dobiju odgovarajuće pravne savete. Jedna od novina je i mogućnost da se ubuduće - uz pomoć Interneta - podnese kompletna krivična prijava iste težine kao i prijava koja se u takvim prilikama podnosi SUP-u.

U takvim slučajevima se takođe popunjava obrazac, naravno elektronskim putem, a prijava sa tako unetim podacima stiže direktno u tužilaštvo. Posle toga, sledi uobičajeni postupak predviđen odredbama o radu tužilaštva, što će bez sumnje predstavljati veliku uštedu vremena.

Iako su sve novine uvedene s ciljem da se ubrzaju postupci i olakša komunikacija sa strankama, nije isključena ni mogućnost da ove elektronske pogodnosti budu zloupotrebljene. Bilo da su u pitanju zlonamerni ili neodgovorni, skloni neslanim šalama, oni rizikuju da i sami dođu pod udar krivičnog gonjenja ukoliko podnose lažne krivične prijave. Na sajtu tužilaštva navedeno je i upozorenje o tome da postoji odgovarajući mehanizam za otkrivanje i gonjenje takvih.

Kada sadržaj sajta bude kompletan, pogodnosti elektronske komunikacije sa Tužilaštvom biće dostupne korisnicima Savskog venca, Čukarice i Rakovice - opština koje "pokriva" Drugo opštinsko javno tužilaštvo.

DANAS, 5.12.2002. / izvor
Uprkos pritužbama građana, u MUP demantuju da se jedinstveni matični brojevi ponavljaju
JMBG, ipak, jedinstven

Svi građani Srbije "obeleženi" su jedinstvenim matičnim brojem. Tokom decenije za nama, ali i pre toga, uprkos činjenici da je Zakon o JMBG javan, često se raspravljalo o tome šta brojevi zapravo znače, pa se, prema tumačenju "znalaca", u znamenkama nakon datuma rođenja moglo "otkriti" koješta o pojedincu - da li ga policija prisluškuje, prati, da li je i koliko sumnjiv, opasan, antidržavni element, da li radi za policiju... Problem se pojavio i kod preciznog utvrđivanja biračkih spiskova.

Ipak, istina o brojevima nimalo ne ide na ruku takvim "poznavaocima". Naime, brojevi nakon prvih sedam cifara koje označavaju datum rođenja, oznake su za registar (dve cifre) i pol i redni broj za osobe rođene istog datuma - tri znamenke i jedna je znamenka kontrolna.

Broj registra - prve dve cifre nakon datuma rođenja, određen je dogovorom između republika, pa tako osobe kojima je JMBG odredjen u BiH imaju brojeve izmedju 10 i 19, Crnoj Gori 20 do 29, Hrvatskoj 30 do 39, Makedoniji 40 do 49, Sloveniji 50 do 59, uzoj Srbiji 70 do 79, Vojvodini 80 do 89 i na Kosovu 90 do 99. Brojevi od 00 do 09 rezervisani su za Savezni MUP i dodeljuju se, na primer, strancima koji imaju boravište (pa i legitimaciju) na teritoriji Jugoslavije.

Zakon precizira da se za grad Beograd koristi 71; za Šumadiju i Pomoravlje 72; Nis 73; južnomoravski region 74; zaječarsku regiju 75; Podunavlje 76; podrinjsko-kolubarski kraj 77; Kraljevo 78 i Užice 79.

JMBG je uveden Saveznim zakonom od 1978, a taj propis je još važeci i u bivšim jugoslovenskim republikama. Deci rođenoj nakon uvođenja Zakona, jedinstveni matični broj određuje nadležni opštinski organ i on se upisuje u izvod iz matične knjige rođenih. U tim slučcajevima broj registra je zapravo mesto rođenja. Osobe rođene pre tog datuma kao broj registra imaju onaj broj koji se odnosi na teritoriju na kojoj su imali prebivalište u vreme određivanja JMBG.

Naredne tri cifre označavaju pol i redni broj i to tako da se za osobe muškog pola koriste brojevi od 000 do 499, a za žene od 500 do 999. Poslednja cifra je kontrolni broj.

- Nema nikakve misterije. Procedura određivanja JMBG je zakonski regulisana i primenjuje se već 24 godine - navodi Milan Kuruzović, načelnik Odeljenja za upravne poslove u Upravi pogranične policije, za strance i upravne poslove Ministarstva Republike Srbije.

On navodi da je nemoguća situacija da dve osobe imaju isti JMBG, ali da se događalo da jedan čovek ima dva matična broja budući da je informacioni sistem Ministarstva unutrašnjih poslova ranije nije bio razvijen i broj se određjivao "ručno".

- Ali, i danas ima nekih propusta. Na primer kada je JMBG određen negde po rođenju može da se desi da građanin to ne zna, pa kasnije, kada prijavi prebivalište u nekom drugom mestu odredi mu se JMBG po tom mestu prebivalista. Kada se utvrdi da postoje dva matična broja, zakon nalaže da se onaj koji je kasnije određen poništava rešenjem i briše iz evidencije. Prvi matični broj je jedini važeći. Mogućnost duplog određivanja eliminisaćemo sjedinjavanjem sistema - kaze Milan Kuruzović.

Osobe kojima je JMBG određen u nekoj drugoj bivšoj jugoslovenskoj republici zadržavaju svoj broj i nakon sticanja državljanstva SRJ. Novi broj se, veli Kuruzović, određuje jedino u slučaju da nemaju potvrdu da im je jedinstveni matični broj prethodno određen.

Česti su bili i navodi da je slovo "T" ispred ragistarskog broja lične karte osoba iz eks jugoslovenskih republika zapravo skraćenica od "tranzit", pa da su stoga i mnoga statusna prava takvih građana pod znakom pitanja. Kuruzovićc demantuje ove tvrdnje.

- Osobe su drđavljanstvo SRJ stekle na osnovu rešenja - ranije republičkog, a od 97. Saveznog Ministarstva unutrašnjih poslova dobijaju ličnu kartu s pomenutom oznakom. U Beogradu, takvi građani svoja dokumenta zahtevaju od Sekretarijata unutrašnjih poslova u Ljermontovljevoj ulici. Radi se o tehničkoj stvari koja olakšava posao i radnicima SUP, ali i građanima koji brze dobijaju svoje dokumente. Kako svaka opština ima svoje slovo kao oznaku, Savski Venac je, na primer J, za ovakve slučajeve uvedena je oznaka "T". Mogla je biti i "NJ" ili "Z" ili bilo koje od preostalih slova. Sve ostalo je isto kao i u drugim opštinama - ističe sagovornik Danasa.

On demantuje i pritužbe građana da se u različitim opštinama traže različiti "papiri" za određene dokumente, ali navodi i da nije potpuno jasno zbog čega građani moraju da dostavljaju "duple papire" - kao u slučajevima kada se, za dobijanje pojedinog dokumenta osim lične karte traži i prijava prebivališta, uprkos činjenici da su podaci iz prijave uneti u ličnu kartu.

Pritužbe građana na rad prijavno-odjavne službe uglavnom se odnose na aljkavost, neažurnost i zakonske propuste službenika. Navodi svih priružbi se, navodi Kuruzović, proveravaju i u slučaju da su osnovane, službenici na koje se odnose se kažnjavaju, uglavnom umanjenjem plate.

Odgovor na pitanje da li će i kada biti promenjeni dokumenti o čemu se često govori, Kuruzović zasad - nema.

NACINAL 2.12.2002. / izvor
Šegrt:
Krađa naše dece postala državni problem

Beograd - Bez obzira ko je plasirao lažnu vest o početku analiza DNK, nije uspeo da nas razbije. U početku sam i ja pomislio da će uzimanje DNK uzoraka početi sa Milutinom Manojlovićem, ali tokom njegovog boravka u Beogradu ispostavilo se da on nema pojma o čemu je reč. Verujem da je to bio neuspešan pokušaj nekoga da nas razbije i zavadi, jer koliko god da je nama u interesu da saznamo istinu, toliko je i nekome u interesu da se čitava stvar zataška. U Srbiji više od 700 porodica traži svoju decu. Krađa naše dece postala je državni problem - kaže Nikola Šegrt, jedan od roditelja koji veruje da mu je dete oteto posle rođenja.

Nada Otašević, majka "otete" bebe, jedva čeka da počnu analize DNK. - Ako se otkrije da su naša deca ukradena, ko će posle toga spavati mirno? Mi imamo predlog! Više roditelja i više dece, pod šifrom, uz superviziju neutralne strane. Da probamo ako smete - apel je Nede Otašević, jedne od 700 majki kojoj je beba oteta po rođenju.

A.M.

VEČERNJE NOVOSTI, 2.12.2002. / izvor
Decu vreba incest

NIŠ - Do istine moramo doći ma kakva ona bila. Pod ovim sloganom, oko 500 roditelja iz svih gradova Srbije, koji sumnjaju da su im deca oteta, zatražilo je od najviših državnih funkcionera Srbije i SRJ formiranje anketnog odbora stručnjaka koji bi ispitao njihove navode.

- Da li su u pitanju grube administrativne greške, fantazije majki ili paranoja porodica koje su ostale bez dece, na vama je da presudite - ističu roditelji u pismu upućenom predsednicima poslaničkih grupa u Skupštini Srbije.

Od republičkih poslanika traže da predlože adekvatne izmene zakona, kako se tako nešto više nikada ne bi desilo.

- Pozivamo direktore i načelnike svih porodilišta u Srbiji, Ministarstvo zdravlja, Udruženje književnika, dramskih i filmskih umetnika i muzičara i prosvetnih i sportskih radnika da nam pomognu u traženju istine- kaže Milutin Manojlović iz Sokobanje.

Zbog sporosti i neoglašavanja nadležnih, roditelji su sami sproveli istrage i već saznali gde im se nalaze deca, tvrdeći da imaju dokaze o tome, kao i da znaju ko ih je prodao.

Istovremeno, roditelji su ljuti što im mnoga tužilaštva odbacuju prijave zbog zastarelosti krivičnog dela oduzimanje maloletnog lica koje nastupa posle deset, a apsolutna zastarelost posle dvadeset godina.

- Očigledno se prećutkuje da je bilo obmane, prevare i dovođenja u zabludu.To je predhodilo otimanju dece i promeni porodičnog stanja - ističe Manojlović. - A sada je na delu prikrivanje i falsifikovanje dokumentacije što je takođe kažnjivo. Primera i dokaza za to imamo na pretek.

Manojlović takođe kaže da u Srbiji ima na stotine osoba koji ne znaju da su brat i sestra.

- Da li iko razmišlja o razmerama rodoskrnavljenja do kojih može doći -pita Manojlović. - Da li je ikom palo na pamet da bi uz sudije, policajce, koji rade na ovakvim slučajevima, trebalo da se angažuju psiholozi, psihijatri, socijalni radnici.

Miša Ristović

BEOGRAD (Beta) - Udruženje roditelja koji veruju da su im deca oteta po rođenju pozvalo je juče direktore i načelnike svih porodilišta u Srbiji, Ministarstvo zdravlja u Vladi Srbije, Udruženje književnika, dramskih i filmskih umetnika i muzičara i prosvetnih i sportskih radnika da pomognu u rešavanju problema.

U pismu, roditelji od tih institucija traže "ne da se brane od optužbi ili da ih potvrđuju", već da "zajednički dođu do istine", apelujući na njihov profesionalni i ljudski autoritet.
"Nije moguće da se dete rodi u 7. mesecu trudnoće, a da u dokumentima piše 'abortus', da se 'umiranje' dogodi u tri datuma, da nedostaju trajni dokumenti, i da je najčešći uzrok smrti - 'smrt', navodi se u apelu direktorima i načelnicima porodilišta i ministarstvu zdravlja.

U apelu, od umetnika, prosvetnih i sportskih radnika se traži da "dignu svoj glas" protiv, kako se navodi, nepravdi koje porodice doživljavaju u svojim traganjima za sudbinom dece za koju im je rečeno da su umrla po rođenju.

NACIONAL, 30.11. - 1.12.2002. / izvor
Manojlović: Spremna DNK nameštaljka za otetu decu

BEOGRAD - Informacija da će članovi porodica koji veruju da su im deca oteta po rođenju dati uzorke DNK, čime bi i zvanično počela istraga u vezi sa njihovim zahtevima, iznenadila je i same članove ovih porodica.

- Ovu informaciju sam čuo od drugih, a ono što mogu sigurno da kažem jeste da Manojlovići nisu dobili nikakav zvaničan poziv sa zakazanim terminom za DNK analize. Iako su se u medijima pojavile informacije da sam odbio DNK analizu, tvrdim da to nije tačno. Ako je nekim slučajem porodica Roganović, kod koje se nalazi moja ćerka Nikoleta, pozvana da uradi DNK analize, nije baš najjasnije zašto bi se to radilo bez porodice Manojlović. Moram priznati da me tako nepotpuno plasirane informacije dovode u sumnju da se sprema neka nameštaljka. Ako je urađena analiza porodice Roganović, ostaje mi samo da sačekam rezultate, a zatim preduzmem druge korake koje mi zakon dozvoljava - ističe Milutin Manojlović iz Sokobanje, prvi koji je pronašao svoje dete.

A.M.

Milijana Čumić zaposlena u opštinskoj upravi Zvezdara jedna je od majki koja sumnja da joj je dete oduzeto na samom rođenju. Pre pune 24. godine, tačnije 21. decembra 1978. godine, Milijana je rodila devojčicu u porodilištu Kliničko-bolničkog centra "Zvezdara". Odmah po rođenju deteta babica joj je saopštila da je dete mrtvo. Nekoliko dana nakon porođaja izašla je iz bolnice sa papirima koji će mnogo godina kasnije izazvati sumnju da je dete, zapravo bilo živo.

Uvidom u dokumentaciju primećene su nelogičnosti vezane za broj, odnosno brojeve protokola pod kojim je dete zavedeno. Pominju se 4 broja: 1231/78 na izvodu iz porođajnog protokola, dva broja na prijavi o rođenju deteta koju izdaje bolnica i to 1414 precrtan i odmah ispod njega dopisan broj 1417, s tim što u prijavi nije navedeno ime deteta, već samo pol i to da je mrtvorođeno. Četvrti broj 1416/45 nosi dete, takođe devojčica rođena toga dana i zavedena kao živo dete. Ne bi to bilo ni malo čudno da se toga dana, prema rečima Milijane Čumić, pored nje porodile samo još dve žene - jedna koja je rodila devojčicu i druga koja je na svet donela dete bez pola i koje je, prema njenim saznanjima, živelo samo par dana. Težina deteta je takođe različita - u porođajnom protokolu iznosi 2400 grama, a u prijavi deteta 2850 grama. "Da li je moguće da se mrtvorođeno dete za osam dana, koliko je trebalo da papiri iz bolnice stignu u opštinu, ugoji 450 grama?" - pita se Milijana. Daljom istragom javila se pretpostavka da je pravljen tzv. trougao, tj. da su podaci menjani za troje dece - jedno zaista mrtvo, a druga dva živa.

Prema rečima Olivere Herc, više majki je podnelo pismeni zahtev da se preispita slučaj njihove dece, ali u dokumentaciji do sada nisu primećene veće nepravilnosti: "Proverili smo našu arhivu i koliko ja znam takvih slučajeva o kojima se ovih dana dosta govori u javnosti kod nas nije bilo. Inače, administrativni propusti ove vrste, tamo gde ih je bilo, dovodi do razumljive uznemirenosti majki." Savetnik ministra zdravlja Maja Stanković - Ivetić, međutim konstatuje da svaki slučaj koji je do danas preispitan od strane Zdravstvene inspekcije otklanja sumnju na zloupotrebe. "Zdravstvena inspekcija preduzima sve što može i reaguje na svaki prigovor te vrste. Njihov je posao da utvrde da li je došlo do nekog propusta u vođenju dokumentacije. Teškoća je to što se sve dešavalo pre 10, 20 ili 30 godina i tu se pojavljuje faktor zastarelosti, a i medicinska dokumentacija iz tog perioda je teško dostupna. Bez obzira na to, ministarstvo će preduzeti sve potrebne mere da bi se otkrila puna istina, što je cilj ne samo ovog ministarstva, već i MUP-a i tužilaštva - da se takve stvari, ako su se dogodile više nikad ne bi ponovile." Da li roditelji imaju pravo da sahrane svoje dete, pitamo. "Da".

Pored pisanih izveštaja i uverenja postoji čitav niz neobičnih okolnosti vezanih za ovaj slučaj. Sećanje na taj dan pre 24 godine, podstaklo je kod Milijane sumnju da je dete ipak živo: "Ja sam se porodila u 5,40 časova, a lekar koji je bio dežuran tog dana, rekao je da se kao vreme porođaja upiše 6, 30 časova. Tada sam se zapitala zašto je upisano pogrešno vreme, ali sam prešla preko toga jer je dete mrtvo. Sada tek shvatam da je vreme veoma bitno. Druga stvar koje se sećam je insistiranje osoblja da potpiše saglasnost da bolnica sahrani dete. Nisam htela da potpišem dok se ne konsultujem sa suprugom. Kada je došao, sestra nam je rekla da je običaj da bolnica sahranjuje decu i tada smo potpisali saglasnost".

U odgovoru na dva zahteva porodice Čumić, Javno komunalno preduzeće "Pogrebne usluge" ih je obavestilo da uvidom u njihovu dokumentaciju ne postoje podaci o smrti za bezimeno žensko deteČumić pa ih za dalje informacije upućuju na bolnicu u kojoj je dete rođeno. Prilikom posete bolnici, Milijani Čumić nije omogućeno da izvrši uvid u dokumenta dace koja su rođena toga dana. Posredstvom Olivere Henc, pravnog zastupnika pacijentovih prava, došlo se do dokumentacije Milijaninog deteta u kojoj je poslednji trag uput deteta na patologiju, gde je trebalo da se utvrdi uzrok smrti, ali rezultata nema. Nakon upućivanja zahteva KBC "Zvezdara" i to, prvi put da je rodila mrtvorođeno dete ženskog pola i da je nakon toga imala još dva porođaja, kada je rodila dvoje muške dece - žive.

Nakon ovoga Milijana Čumić je podnela tužbu Trećem opštinskom sudu i MUP-u Beograd. "Molim nadležne da ne dozvole da se ovakvi slučajevi proglase zastarelim, već da istražni organi učine sve kako bi se saznala istina, ne samo zbog nas koji mislimo da su nam deca oduzeta, već i zbog budućih roditelja. Posebno bih se zahvalila mojim kolegama iz opštine Zvezdara koji su mi pružili punu podršku da istrajem u borbi da saznam šta se zaista dogodilo sa mojim detetom".

D.S.