• Kremirana istina

Ukoliko se ukine zastarelost krivičnih dela oduzimanja maloletnog lica i promena porodičnog stanja, tužilaštva će imati pune ruke posla. Pre svega oko traženja odgovora kako su "mrtve" bebe mnogih roditelja nestajale na putu od porodilišta do groblja?

Grupa roditelja iz Beograda je nedavno, sa "crno na belo" argumentima, pred Anketnim odborom o nestalim bebama dokazala svoje sumnje. Predočili su da su od JKP "Pogrebne usluge" zatražili odgovor da li su njihove navodno preminule bebe sahranjene? Usledili su frapantni odgovori, jer su svi redom dobili zvanično zavedena obaveštenja da "nema podataka" da su njihova deca sahranjena!

- I polovinom devedesetih bilo je dosta nepravilnosti - predočio je pred Anketnim odborom Bogdan Šarengaća, upravnik Beogradskog groblja "Lešće", koji u JKP "Pogrebne usluge" radi od 1996. godine. - Svi sadržaji, koje smo dobili od zdravstvenih ustanova, bili su u zapečaćenim kesama. Jedan deo toga se kremirao, a drugi sahranjivao na Bežanijskom groblju u Beogradu. Međutim, sumnja je bila šta se tu nalazi, jer sadržaje nije pratila validna dokumentacija. Pitanje je da li su sa patoanatomskim otpadom i špricevima bila pomešana i novorođenčad, pa smo pokrenuli akciju da se uvede red, da se zna šta je gde i zašto ko odgovara.

Pravi haos Šarengaća je predočio da su zdravstvene ustanove, u slučajevima umrlih beba, trebale da se pridržavaju pravilnika o načinu i postupku za utvrđivanje vremena i uzroka smrti, za obdukciju leša kao i za postupanje sa otklonjenim delovima ljudskog tela. - Međutim, do 2003. godine vladao je pravi haos. Majke uopšte nisu obaveštavane da identifikuju svoje preminulo dete i potpišu dokumenta - istakao je upravnik groblja "Lešce". - Zdravstvene ustanove su nešto imale, mislim da je dolazila neka sprovodnica, ali ne u svim slučajevima.

Šarenćaga je istakao i da su mu predstavnici zdravstvenih ustanova pre nekoliko godina rekli da roditelji odbijaju da snose troškove za sahranjivanje dece.
- Danas mogu da kažem da je to bila apsolutno netačna informacija - bio je jasan Šarengaća.

Zanimljiv nastup pred članovima Anketnog odbora za nestale bebe imala je i Jovana Đurić, rukovodilac odeljenja nemedicinskih poslova Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta iz Beograda. Posle informacije da "Helios", privatna firma, "brine" o umrlim u ovoj ustanovi, ona je bila zamoljena da objasni kako je moguće da se na jednoj sprovodnici leša nalaze pečati sa nemačkom reči "anšreben" (u prevodu - upisano, zapisano)?

- Doktor Budisavljević je radio u Austriji, a kako se to desilo stvarno nije mi poznato - objasnila je Đurićeva. - Naravno da to nije u redu; a nismo imali saznanja da se tako nešto dešavalo sve dok se ovo nije desilo. Od svih slučajeva koje smo gledali, pečat je samo na toj sprovodnici. Reći ću vam najiskrenije, dobila sam informaciju kako se taj pečat tu našao. Pored njega je bila neka devojčica i ona je to stavila. Jovana Đurić je potvrdila da su 1999. godine zbog bombardovanja uništili sve istorije bolesti, ispod osamdesetog godišta.

- Prema usmenom odobrenju arhive, a na osnovu papira koji je potpisao tadašnji direktor profesor dr Miloš Pavićević, sve je uništeno, ništa nije mikrofilmovano - istakla je Đurićeva. - Obrazloženo je pravljenjem mesta za sklonište. Prema zakonu, to nije smelo da se tako uradi, jer su istorije bolesti trajne.

Miša Ristović