• Nije bilo otmice beba
• Beba zamenjena u porodilištu
• Zaštititi mame i decu
• Nestale bebe
• Dr Pervulov nije kriva

KRAGUJEVAC - Detektivi agencije "OZNA", posle višemesečnih provera, nedvosmisleno su utvrdili da majkama Dragici Milovanović iz Svilajnca i Bosiljki Groza iz Vršca nisu ukradene bebe, i da su, ma kako to neko pokušao da tumači, obe žene i njihove porodice žrtve svesne manipulacije.

Jovanović kaže da su detektivima agencije dati na uvid svi traženi dokumenti u bolnici u Vršcu, Kliničkom centru u Kragujevcu, Domu zdravlja u Svilajncu i Institutu za neonatologiju u Beogradu. "OZNINIM" agentima Tužilaštvo u Vršcu omogućilo je "prohodnost" da im svi dokumenti kojim raspolaže tamošnja bolnica budu stavljeni na raspolaganje, iako po zakonu to može da dobije samo majka.

Gradska groblja Beograd i Kragujevac dala su kompletne podatke kojim su raspolagali, a obavljeni su razgovori i sa ljudima koji su nekada radili u službama bezbednosti.

VEČERNJE NOVOSTI, 12.04.2005. / izvor
Beba zamenjena u porodilištu

BEOGRAD - Beograđanka Milijana Čumić (50), radnik u Opštini Zvezdara, tvrdi da je pronašla svoju biološku kćerku Anu Miljković koju su, prema dokumentaciji, 21. decembra 1978. godine proglasili mrtvom i zamenili u porodilištu Gradske bolnice u Beogradu.

- U porodajnom protokolu piše da sam se porodila u 06.30 umesto u 05.45. a da je dete teško 2.400 grama umesto saopštenih 2.850. Tada se bude moje prve sumnje - počinje Milijana svoju priču. - Tog jutra, porodile su se tri žene u isto vreme. Gospođe Miljković, Popović i ja. Popovićeva rađa, navodno, dete bez pola, a Miljkovićeva zdravu devojčicu. Dakle, rođene su dve devojčice, jedna zdrava, a druga, navodno, bez pola. Otkud onda u dokumentaciji da su tada rođene dve zdrave devojčice? Dakle, moje dete dali su Miljkovićevoj, a njeno Popovićevoj.

Pitanje na koje ni danas nemam odgovor jeste koja od njih dve je, u stvari, rodila mrtvo dete koje je pripisano meni? Tugovala sam i patila - kaže Milijana koju nakon nekoliko dana otpuštaju iz bolnice. U septembru 2002. godine Milijana odlučuje da potraži istinu u matičnim knjigama Opštine Zvezdara, gde i danas radi. - Dete je, u kompletnoj porođajnoj dokumentaciji, bilo zavedeno pod četiri različita broja!

Ivanković: Roditelji traže nemoguće Među prvim Milijaninim koracima u otkrivanju istine bila je poseta doktoru Slobodanu Ivankoviću koji je na dan porođaja bio dežuran. - Videvši dokumentaciju, rekao je "da treba da tužim i njega" - kaže Milijana. S druge strane, doktor Slobodan Ivanković je bio izričit. - Nije dete “ciganska kuglica”, pa da ga kao šibicari menjaju doktori i babice. Nema tu govora o zameni bebe. Podigla se prašina oko afere beba i sada roditelji traže nemoguće. Bio sam dežuran to veče, ali tvrdim da tu nije bilo ni zamene ni prodaje beba - rekao je Ivanković.

Pokrenula sam ličnu istragu i kao prvi korak u novembru 2002. godine u trećem Opštinskom sudu u Beogradu podnela krivičnu prijavu protiv NN lica za oduzimanje deteta – kaže ona. U novembru 2004. godine Ana Miljković se, konačno, dva puta pojavila na suđenju. - Javni tužilac Slobodan Nešović rekao mi je “da se stiglo do zida i da nema više ničeg što bi moglo da se uradi osim DNK analize”. Privislav, sadašnji Anin otac, rekao mi je da je s kćerkom uradio DNK analizu, a kasnije mi je Ana potvrdila suprotno. Ako joj je biološki otac, zašto to izbegava - pita se Milijana.

Milijani je u gorkom sećanju ostao dan kada se prvi put srela s Anom oči u oči. - Htela sam samo da joj saopštim pravu istinu. Ana se izjasnila da zasad želi da ostane kako jeste. Zabranila mi je da joj se obraćam rečima “kćerko” i pripretila da će “povući neke radikalne poteze”. Razumem je, ipak su je oni odgajili i školovali - kaže Milijana. Jedan od razloga zbog kojih Milijana do današnjih dana nije odustala jeste činjenica da je iz JKP “Pogrebne usluge” dobila potvrdu da nijedno bezimeno dete s prezimenom Čumić nije sahranjeno na Novom beogradskom groblju.

SRPSKI NACIONAL, 08.04.2005. / izvor
Zaštititi mame i decu

BEOGRAD - Prioritet zdravstva u Srbiji ove godine je zaštita zdravlja majki i dece, rekao je ministar zdravlja Tomica Milosavljević povodom Svetskog dana zdravlja, čiji je ovogodišnji slogan “Učinimo sve da svaka majka i svako dete budu jednako važni”. On je podsetio da su prošle godine usvojene nacionalne strategije za smanjenje dečjeg siromaštva, borbu protiv side, kontrolu duvana. - Zbog epidemije hepatitisa C u Čačku i intrahospitalne infekcije u porodilištu na Zvezdari veoma je važna borba protiv bolničkih infekcija u porodilištima. Inkubatora ima dovoljno, ali 40 odsto porodilišta ima infrastrukturne probleme - istakao je ministar Milosavljević. - Srbija izdvaja 140 evra za zdravstvenu zaštitu po stanovniku i po tome smo u Evropi bolji jedino od Albanije, ali to je tri puta više nego 2000. godine - podvukao je on.

BEOGRAD - Na dnevnom redu Skupštine Srbije je i formiranje anketnog odbora koji treba da ispita sumnje u vezi s nestalim bebama

Zahtev za formiranje anketnog odbora uputili su roditelji koji smatraju da su im bebe ukradene posle porođaja. Zahtev je postavljen na protestima još pre dve godine, ali je tada odbijen.

SRPSKI NACIONAL, 04.04.2005. / izvor
Dr Pervulov nije kriva

BEOGRAD - Vrhovni sud Srbije odbio je krajem prošle godine žalbu okružnog javnog tužioca na prvostepenu presudu dr Miroslavi Pervulov (57), bivšoj načelnici Ginekološko-akušerske klinike u Višegradskoj, kojom je oslobođena krivične odgovornosti za primanje mita. Vrhovni sud je tako potvrdio i prihvatio sve argumente i zaključke kojima se rukovodio Okružni sud pri izricanju oslobađajuće presude, 18. februara 2003. godine.

Pravni zastupnik dr Pervulov, advokat Zora Dobričanin-Nikodinović dobila je rešenje Vrhovnog suda pre dvadesetak dana, i u komentaru za Srpski Nacional ističe da je oslobađajuća presuda ipak "nedovoljna satisfakcija za sav pretrpljeni bol i duševne patnje" koje je doživela njena klijentkinja.
- Od početka sam bila ubeđena da je jedina krivica dr Pervulov u tome što joj u svetu muškaraca nije oprošten njen lični i profesionalni uspeh. Reč je o časnoj i poštenoj ženi, a razlog pokretanja postupka vidim u ljudskoj sujeti, pakosti i ljubomori pojedinih kolega koji nisu mogli da se pomire s činjenicom da jedna žena istovremeno može da bude uspešna majka i supruga, ali i profesionalac - ističe naša sagovornica. Suđenje direktorki GAK-a počelo je 12. novembra 2002. godine, prema optužnici koja ju je teretila da je tokom 2001. godine od dve pacijentkinje uzela po hiljadu maraka da bi im uradila porođaj carskim rezom. Pervulova je tokom postupka negirala prvi navod optužnice da je 17. oktobra 2001. godine, nakon carskog reza, tražila hiljadu maraka od Milke Milak, majke pacijentkinje Tamare Mijakovac. Prema svim izvedenim dokazima, sud je prihvatio ovaj iskaz, ceneći, pre svega, kontradiktorno svedočenje pacijentkinje i njene majke. Tamara Mijakovac je izjavila da je na osnovu raznih priča čula da se za porođaj carskim rezom naplaćuje hiljadu maraka i da "to svi doktori rade", pa je "zbog sujeverja, da je ne bi poterao maler" odlučila da preda dr Pervulov kovertu s novcem. Njena majka je pak, kako se objašnjava u presudi, sama ponudila doktorki poklon, a reči tada optužene "da njima prepušta odluku" o tome, subjektivno shvatila kao moranje, jer "ona i njena porodica nikad nikome nisu ostali dužni". Porođaj Tamare Mijakovac obavljen je 4. oktobra, ali je ubrzo otkriveno da dete ima anomalije. U optužnici je navedeno da je doktorka vratila novac kad je utvrđeno da je beba bolesna.

U vezi s drugom optužbom da je tražila hiljadu maraka i od supružnika Slobodana i Jelene Stevanović, dr Pervulov je tokom suđenja tvrdila da ni od njih nije primila novac, ali da je uobičajeno da pacijenti nakon intervencija časte osoblje bolnice cvećem, bombonjerama, kafom... Sud je konstatovao da ni u ovom slučaju dr Pervulov nije tražila novac, već se radilo o samostalnoj i individualnoj odluci Stevanovića. Pri tom, kako je utvrđeno, Stevanovićeva je, bez ikakve prethodne najave, prilikom pregleda u ambulanti dr Pervulov na stolu ostavila kesu s novcem, u trenutku kad je doktorka izašla iz ambulante. U obrazloženju presude je naglašeno da sudu nisu ponuđeni dokazi o tome da je dr Pervulov došla u posed spornog novca. Pred većem sudije Saše Milovanovića, dr Pervulov je porekla i deo optužbe kojim joj se pripisivalo da je pacijentkinje upućivala u privatnu ordinaciju "Senjak", gde je, takođe, radila kao konsultant. Ona je izjavila da je Tamara Mijakovac bila nezadovoljna uslovima boravka na klinici, pa je sama predložila da se pregledi obavljaju u privatnoj ordinaciji.

Dr Pervulov i dalje radi u GAK-u i profesor je Medicinskog fakulteta, ali, kako ističe advokat Dobričanin-Nikodinović, "pretrpela je nenadoknadivu štetu, čije posledice će je pratiti do kraja života".