• Preživeo neviđenu torturu
• Feljton: 4. Sudovi brane laž od istine
• Feljton: 3. Nisam tvoj sin
• Ne čuju vapaj roditelja
• Feljton: 2. Hoću svoje dete živo ili mrtvo
• Feljton: 1. Beba nestala u belom kombiju
• Anketni odbor za nestalu decu
• Sumnja u zvaničnu verziju
• SPS traži formiranje Anketnog odbora o nestaloj deci

Supruga tužioca Milana Sarajlića, Danica koji je uhapšen u akciji "Sablja", uputila je otvoreno pismo generalnom inspektoru MUP Vladimiru Božoviću. U pismu se, između ostalog, napominje: U pritvoru u Beogradskom MUP-u Milanu Sarajliću su stavljali kesu na glavu simulirajući gušenje, vozili ga u gepeku na nepoznatu lokaciju, na kojoj su mu pucali iz vatrenog oružja neposredno pored glave, priključivali ga na struju... Povrh svega toga uveravali su ga da je naša starija ćerka kidnapovana, da su to učinili kriminalci i da će je u Beograd iz Mađarske vratiti u mrtvačkom sanduku. Pritom su vršili psihološki pritisak na njega, uhapsili mu starog oca i uz to namontirali da mu u istražnoj sobi čuje glas ne bi li ga uverili da su mu pohapsili celu porodicu. Svrha ove fizičke i psihičke torture je da se od njega iznudi priznanje kojim je osumnjičen za ubistvo Zorana Đindića, koristio svoju funkciju da bi pripadnici tog klana izbegli odgovornost za dela koja su im stavljali na teret. Praktično, od njega je iznudivano priznanje da je on bio vrh piramide koja je ubila Đindića.

Rezultat ovakvog nezakonitog vođenja istrage između ostalog je teško oštećenje njegovog duševnog zdravlja koje ni posle dve godine ni vrhunski psihijatri nisu uspeli da saniraju.
O svemu tome osim Vas upoznati su bivši ministar policije Dušan Mihajlović, Sreten Lukić, ministar pravde Vladan Batić, ministar za ljudska prava Rasim LJajić, i nadležna skupštinska tela u republičkoj skupštini. Svi oni su kao nojevi zavukli glavu u pesak, štiteći tadašnje nalogodavce, koji su besomučno zlostavljali Milana Sarajlića, a možda su i štitili sebe lično...

... Koliko je ovako vođena policijska istraga bila montirana, u kojoj nema ni jednog slova od onoga što je policija saopštavala danima kao razlog hapšenja potvrđuju i manipulacije da su mu dali 1.000.000,00 evra kao mito, za puštanje zemunskih kriminalaca na slobodu bez zakonskog pokrića, učešce u istrazi ubistva generala Boška Buhe, ubistva na Ibarskoj magistrali, krađe beba iz porodilišta pre 20 godina, itd. Ko se bar malo razume kako funkcioniše pravosuđe, ovako izneti podaci su u domenu naučne fantastike. Da je to sve istina, imate prilike da se uverite prateći sva suđenja koja se odvijaju poslednjih godinu dana, da ni u jednom predmetu nema tužioca Sarajlića, što je dokaz da je ceo proces od početka bio montiran od strane pojedinca - kaže se u otvorenom pismu Danice Sarajlić, supruge Milana Sarajlića.

V.N.

SRPSKI NACIONAL, 24.3.2005. / izvor
Ispovest Danice Dimitrijević, majke iz afere krađe beba (4)
Sudovi brane laž od istine

BEOGRAD - Uvek kad bi zvonjava telefona prekinula tišinu u stanu Danica bi pomislila da je to njen Milan. Da hoće da razgovara s njom, da je pita kako je ili kaže „saznao sam pravu istinu, mama“. Ali, tog 10. marta 2003. godine, osetila je neku pretnju u vazduhu.

- Mlađi muški glas s druge strane žice predstavio se kao Milan Krstić. Znala sam da to nije on, jer poznajem njegov glas. Počeo je da preti, viče „polomiću ti ruke i noge, prerezati grkljan“. Zvao je i moje rođake i njima je pretio. Iako to nije bio moj sin Milan, ipak sam otišla u policiju i napisala prijavu protiv Milana Krstića, ne bi li ga tako privolela da se bar u policiji suoči sa mnom. Da ga pitam, ako već želi da me ubije: „Zašto, sine, zar svoju pravu majku?“ - priča ona, dok joj suza polako klizi niz lice.

Zbog umora, starosti i silne želje da definitivno i po svaku cenu dokaže majčinstvo i zločin koji je prema njoj počinjen, Danica pokreće postupak dokazivanja srodstva putem DNK analize. U maju 2004. godine Danica se suočava s Milanom u Drugom opštinskom sudu u Beogradu.
- U prvi mah Milan je odložio analizu zbog poslovnog puta. Radovala me je njegova poslovnost, jer mu je i otac bio takav. U izjavi je rekao da „želi DNK analizu, kako bi se najzad rešila misterija i smirila njegova porodica“. Na kraju, Drugi opštinski sud je odlučio da genetičar iz Instituta za sudsku medicinu uradi analizu. Milan i ja pozvani smo 30. juna prošle godine da definitivno uradimo DNK. A, onda, nov udarac! Pojavljuje se potpuno drugi čovek s Milanovom ličnom kartom. Zanemela sam i rekla da to nije moj sin, i da ne želim da radim analizu s nekim ko nije moje krvi. Sve je bilo smišljeno. Umešani su i policija i sudstvo, to je njihovo maslo - objašnjava Danica.

Da li je to kraj njenih nada? Danica je u međuvremenu tužila KBC „Dr Dragiša Mišović“, Institut za neonatologiju, Opštinu Savski venac i odgovorne ličnosti. Obraćala se ministrima pravde, sudovima i tužilaštvima. - Kako majčinstvo može da zastari? Zakoni oskudevaju u detaljima koji bi trebalo da zaštite porodilje i roditelje od korumpiranih zločinaca. Ni u jednoj instituciji ne postoji dokument da je moje dete bilo bolesno, niti da je umrlo! Rođenje mog deteta isključivo je knjiženo telefonskim nalozima uspaničenih učesnika u ovom organizovanom kriminalu!

Finale svega je da moje rođeno dete rađa neka druga žena, pod drugim imenom. Ima li pravde? Više od tri decenije tražim svog sina i dolazim u situaciju da me državne institucije ne štite, već se kriju od mene! Da li pravda postoji zbog same sebe, ili zbog naroda? Sramota! - uzbuđeno i uplakano Danica privodi svoju priču kraju. Pita se koliko je majki preplakalo i koliko je dece na sličan način odneto? Na kraju poručuje: - Ne radi se o jabukama i kruškama. Radi se o detetu. Od krvi i mesa. Sudovi, policija, vlada i ministarstva svojom arogantnošću i neažurnošću brane laž od istine. Neka im je na čast.

Milan ne živi ovde U nameri da Milana telefonom potražimo u stanu porodice Krstić na Novom Beogradu, ženski glas nam odgovorio da “to jeste stan porodice Krstić, ali da tu ne živi nikakav Milan”. Na naše pitanje da li tu živi Danica Krstić odgovoreno nam je potvrdno da bi, zatim, na našu molbu da razgovaramo s njom dobili odgovor: „Pa, rekla sam vam da Danica ne postoji ovde!”

SRPSKI NACIONAL, 23.3.2005. / izvor
Ispovest Danice Dimitrijević, majke iz afere krađe beba (3)
Nisam tvoj sin

Nacional u okviru serije tekstova o aferi krađe beba objavljuje priču Beograđanke Danice Dimitrijević (67). Ona je 27. jula 1969. godine rodila dečaka koji je, prema njenim rečima, odmah po rođenju otet iz KBC "Dragiša Mišović" na Dedinju i prodat

BEOGRAD - Život piše drame. U slučaju Danice Dimitrijević drama ima za čitavu antologiju. Pre tri godine na jednom predavanju o psihologiji upoznaje Danicu Krstić za koju tek kasnije saznaje da se u vreme njenog porođaja muvala po porodilištu bolnice „Dr Dragiša Mišović“.

- Ona je sadašnja majka mog sina. Uspela sam da to iskopam posle dugo godina. Često sam viđala tu ženu u tramvaju, zagledala me je, povremeno sam imala utisak i da me prati. Pokazala sam je svojoj sestri Zorici.

Ovako Zorica Dimitrijević opisuje taj trenutak kad joj je sestra pokazala Danicu Krstić:

- Danica mi je pokazala tu ženu. Kad sam je videla, pozlilo mi je. Prepoznala sam je, na dan Daničinog porođaja bila je u hodniku bolnice. Čekala je nešto, bila uznemirena i palila je cigaretu za cigaretom. Kada je moj sestrić odnet na neonatologiju, naprasno je nestala - tvrdi Zorica.

Ubrzo, Danica saznaje adresu svoje imenjakinje Danice Krstić. Saznaje da na toj adresi živi i tridesetpetogodišnji Milan Krstić, sin Danice Krstić. Milan je, navodno , rođen 22. avgusta 1969. godine u GAK “Narodni front”, tačno osamnaest dana nakon što je na Institutu za neonatologiju njeno dete proglašeno mrtvim. Milan je, zapravo, bio onaj mladić koga je videla 1993. godine ispred Mašinskog fakulteta i koji neverovatno liči na njenog nevenčanog supruga Miodraga Đinđića s kojim je dobila to dete. Pokušala je da stupi u kontakt s njim, ali bezuspešno. Jedne noći u novembru 2002. godine zazvonio je telefon u stanu Danice Dimitrijević.

- Kad sam čula glas s druge strane, pomislila sam da me zove bivši muž. Nekoliko puta sam mu spustila slušalicu, ali bio je uporan. Rekao je: „Ja nisam tvoj sin, nemoj više da uznemiravaš ni mene ni moje roditelje.“ Kakav je to udarac bio za mene. Plakala sam u neverici - priča Danica. Pomislila je, da sebe uteši, da mu je možda neko pripretio. Nakon pet meseci, 10. marta 2003. godine, popodne ponovo je zvonio telefon. (nastavak)

G. Bošnjak

REVIJA 92, 22.3.2005.
Roditelji beba koje su rođene zdrave, a odmah potom "umrle" i dalje sumnjaju na organizovanu krađu
Ne čuju vapaj roditelja

Za tri godine istrage, uprkos obavezi i obećanju, državni organi nisu uradili ništa da razjasne sudbinu "nestalih" beba

Upravo tako glasila je i izjava Krsmana Ilića, pomoćnika republičkog javnog tužioca, na kojeg su nas, kao zaduženog za ovu aferu, uputili iz kabineta tužioca Slobodana Jankovića. Krajem prošle nedelje, Ilić nam je rekao da ne može da odvoji ni dva minuta za razgovor na ovu temu, i da uopšte nije zainteresovan ni na koja pitanja treba da odgovori. Slično Iliću, obavezu da informišu javnost, (na koje nadležne u državnim institucijama primorava zakon) izbegli su još mnogi u Drugom opštinskom sudu i tamošnjem tužilaštvu.

Posle razgovora sa predsednicom Drugogo opštinskog suda Gordanom Mihajlović, sa Ognjenom Đukićem, zamenikom javnog tužioca, jednog iz tima koji je radio na desetak ovih predmeta, i razgovora koji smo unazad dve godine vodili sa pravnicima najvećih porodilišta u Srbiji, direktorima Javnog komunalnog preduzeća Beograd, našim eminentnim patolozima i ginekolozima i sa desetinama unesrećenih porodica, utisak je da se ova afera - zataškava.

Anketni odbor Ovih dana na inicijativu roditelja koji sumnjaju da su im bebe otete po rođenju, njihov problem naći će se na dnevnom redu Skupštine Srbije. Parlament treba da odluči da li će o ovoj aferi formirati anketni odbor. Ako se za takav predlog odluči, postaviće i sasvim konkretne zahteve, šta i do kada treba da utvrdi.

Sada već daleke 2001. godine majke koje su rodile zdravu decu a kojima je nakon nekoliko sati ili dana, servirana informacija da su im bebe iznenada umrle, obratile su se novim vlastima za pomoć. Dugo su samo sumnjale da su im deca oteta iz porodilišta i prodata porodicama koje imaju para, a ne mogu da imaju porod. Sumnju su potvrđivale činjenicama da iz porodilišta sem otpusnih listi o smrti deteta i nejasnih obdukcionih naloga, nisu dobijali ništa drugo - čak ni mogućnost koju im zakon nesumnjivo daje da vide svoje preminulo dete.

Kada smo sa tim istim zakonom obišli bolnice pitajući da li je to tačno, dobili smo potvrdan odgovor uz obrazloženje (slično onome koje nam je dala pravnica GAK "Narodni front" Darinka Mitrović) da su lekari verovatno bili obazrivi, te da su samo pokušavali da psihički ne uznemiravaju i izlažu troškovima već ranjive roditelje.

Načelnik inspekcije Ministarstva zdravlja Dana Mihajlović otvorila je tada gvozdena vrata bolničkih administracija na koju su roditelji godinama pre toga bezuspešno zahtevali da im se dozvoli uvid u dokumentaciju. Posle toga, krajem 2002. načelnica Mihajlović nam je rekla da su knjige bolnice često bile u haotičnom stanju, da su zaista nedostajali u nekim slučajevima obdukcioni nalazi, liste umrlih, a u nekima čak i potvrde o smrti.

Tada je afera došla do višeg nivoa i Vlada pokojnog premijera Zorana Đinđića naložila je da se njome pozabavi tužilaštvo. Tadašnji republički tužilac rešio je da otvori zvaničnu istragu i uinuo je rok zastarelosti za krivično delo otmice beba. Kako su tada u ovoj instituciji izjavljivali, činilo im se da će objedinjena istraga za bezmalo 1.000 slučajeva u Srbiji (od kojih je više od 85% iz Beograda) ukazati na sumnjive ustanove, što bi onda olakšalo otkrivanje lekara ili babica koji su eventualno učestvovali u prljavim poslovima.

- Želeli smo da se ova agonija okonča i da sami pomognemo rad istražnim sudijama - kaže nam Nikola Šegrt, ćije je dete rođeno u porodilištu u Višegradskoj ulici 1993. a onda mu je rečeno da je preminulo.

Šegrt nam je, istupajući u ime bezmalo 1000 roditelja okupljenih u takozvanoj Beogradskoj grupi, pokazivao dokumentaciju koja je blago rečeno šokantna. Na vrhu je više desetine odgovora iz Javnog pogrebnog, naslovljena pojedinačno, na imena roditelja. U njima se roditelji obaveštavaju da podaci o njihovim preminulim bebama uopšte nisu u knjigama sahranjenih ili spaljenih.

- Na zvaničan zahtev da nam se pismeno razjasne kakvi se to dokumenti o umrlim odnosno mrtvorođenim bebama šalju iz bolnica, kako se zavode umrle bebe, da li postoji precizna evidencija, da li se one sahranjuju ili kremiraju kao bezimene, da li se možda umrle bebe vode kao lešni otpad i da li se on negde evidentira, dobili smo odgovor koji bi sigurno morao da zaintrigira svaki sud - objašnjava Nikola, pokazujući nam pismeni odgovor koji je još u oktobru 2003. stigao iz Javnog komunalnog preduzeća u čijem sastavu su i Pogrebne usluge.

U zvanično zavedenom odgovoru piše da je "prateći dokument mrtvorođenih ili u bolnici umrlih beba sa imenom, prezimenom roditelja i datumima rođenja i smrti bebae, overen lekarskim i bolničkim pečatom, i da se dostavlja uz sprovodnicu, odnosno uz izvod iz matične knjige umrlih i saglasnost da se izvrši sahrana odnosno kremiranje. Ti se podaci potom unose u registar umrlih koji se trajno čuva. U tom dokumentu dodato je i da Javno komunalno ne zna šta je uopšte "lešni otpad", ali i da se kremacija obavlja jedino i isključivo u krematorijumu njihovog preduzeća, te da oni ne znaju da li zdravstvene ustanove same na neki drugi način ili nekom drugom mestu, same vrše kremiranje.

- Sve te papire koji pokazuju javašluk ili namernu neažurnost u matičnim službama i po bolnicama, kao i saznanja iz Javnog komunalnog preduzeća, mi roditelji pronašli smo sami sa inspektorima iz Ministarstva zdravlja i SUP Beograd. Upravo je na osnovu toga Republički javni tužilac pre dve godine i naložio istragu - nastavlja Šegrt. - Kada su međutim proces preuzele istražne sudije sve je stalo. A onda su nadležni iz tih ustanova po raznoraznim medijima počeli da iznose priče kako je afera o otmici i preprodaji beba plod nečije mašte inspirisan španskim serijama. Tako krajem protekle godine Republički javni tužilac Slobodan Jankovićukazom ukida akt svog prethodnika o zastarevanju krivičnog dela otetih beba.

Kao rezultat toga, proteklih desetak dana, iz opštinskog tužilaštva roditeljima stižu odbijenice, dokumenti kojima ih tužioci obaveštavaju da su krivične prijave protiv nepoznatih babica, ginekologa i administrativaca po matičnim uredima, odbačene i da ukoliko neko od njih želi da nastavi proces ima rok od osam dana za žalbu, odnosno može da podnese privatnu krivičnu prijavu protiv precizno imenovanog lica.

To znači da istražne sudije i tužioci, ni posle dve godine "traganja" i ko zna koliko potrošenih budžetskih para, nisu uspele da razreše enigmu gde su se "izgubile" bebe, za koje postoje obdukcioni nalazi ali čija tela ni po jednom dokumentu nigde nisu ni sahranjena ni spaljena.

- Državne službe u stvari nisu uradile ništa za ovo vreme od kako je Vlada pokojnog premijera Đinđića naložila da se ova istraga pokrene - zaključuje Šegrt, jedan od očeva koji već 15 godina želi da ustanovi da li je njegovo dete oteto ili prodato, ili se iako rođeno zdravo, u porodilištu u Višegradskoj ulici, posle nekoliko sati razbolelo i umrlo.

Jasna Jojić

SRPSKI NACIONAL, 22.3.2005. / izvor
Ispovest Danice Dimitrijević, majke iz afere krađe beba (2)
Hoću svoje dete živo ili mrtvo

Nacional u okviru serije tekstova o aferi krađe beba objavljuje priču Beograđanke Danice Dimitrijević (67). Ona je 27. jula 1969. godine rodila dečaka koji je, prema njenim rečima, odmah po rođenju otet iz KBC "Dragiša Mišović" na Dedinju i prodat

BEOGRAD - Sumnjala sam na sve i svakoga. Prvi odlazak na Institut za neonatologiju ili u, kako ona kaže, „Centar za nedonoščad“ u Kralja Milutina 50, gde su joj saopštili da je dete umrlo neće zaboraviti nikada. Istovremeno, sumnja u zvaničnu verziju je tog toplog avgustovskog dana rasplamsana do krajnjih granica.

- Ušla sam u Institut s verom da ću, ipak, doći do neke istine. Medicinska sestra čijeg se imena više ni ne sećam gledala je moju otpusnu listu iz porodilišta, onda se zagledala u mene i mirnim glasom saopštila: „Vaše dete je mrtvo!“ Zgrabila sam listu i s nevericom počela ponovo da je čitam. I ponovo sam pročitala isto da je dete odneseno u Centar za neonatologiju, nigde ni pomena smrti, iako to mora da piše. Bleda poput tog belog papira, koji sam kao poslednju slamku spasa stezala u rukama, izletela sam iz sobe, tražeći načelnika. Obratio mi se čovek od oko 45 godina, koji je tvrdio da je načelnik. Tražila sam mu da mi da dete - živo ili mrtvo! „Ma, kakvo dete, ne možeš da ga dobiješ„, uzmicao je on. Besna zbog takvog odgovora počela sam da ga grebem noktima. Iscepala sam mu mantil. Taj čovek se zvao ćetko Brajović. Mnogo godina kasnije saznala sam da je taj Brajović bio glavni egzekutor na zloglasnom Golom otoku - u jednom dahu priča Danica.

- Danas mi u Centru za neonatologiju kažu da sam telo deteta mogla da podignem u roku od sedam dana, što je očigledna laž. Pa, nisam mesecima izbijala s njihovog praga, ne bi li našli za shodno da mi bar pokažu leš! - kaže Danica. Ona s tugom konstatuje da tada nije znala svoja prava, da je kao majka trebalo da konstatuje smrt svog deteta, da je trebalo je da postoji istorijat bolesti, da joj se ponudi da sama sahrani dete.

Sve je to pokušala u kasnijim godinama da ispravi, tražeći ljude koji su na neki način bili uključeni u njenu dramu.

- Saznala sam adresu Milanke Đorđević, tadašnje glavne babice koja me je porađala. Pozvala sam je telefonom i pitala da li se uopšte seća mog slučaja. Ona se izletela i odgovorila mi: “Zaboravi ga, on sada ima 24 godine”. Spustila sam slušalicu i počela da plačem. Matičar Branko Stefanović u Opštini Savski venac mi je tada rekao „da je nada mnom izvršen zločin“. Povezala sam kockice i shvatila da je mnogo ljudi umešano.

(nastavak)

G. Bošnjak

SRPSKI NACIONAL, 21.3.2005. / izvor
Ispovest Danice Dimitrijević, majke iz afere krađe beba (1)
Beba nestala u belom kombiju

Afera s otetim bebama bi uskoro trebalo da se nađe pred anketnim odborom Skupštine Srbije. Nacional nastavlja sa serijom tekstova u kojima ljudi tvrde da su im deca oteta u porodilištima širom zemlje i iznose svoju istinu

BEOGRAD- Beograđanka Danica Dimitrijević (67), rodila je 27. jula 1969. godine sina koji je, prema njenim rečima, odmah po rođenju otet iz KBC „Dragiša Mišović“ na Dedinju i prodat. Posle 29 godina obijanja pragova državnih institucija u potrazi za istinom, Danica je 1992. godine na ulici srela mladića za koga tvrdi da je njen sin.

- Bukvalno sam naletela na njega dok je pričao s drugovima kod Mašinskog fakulteta u Beogradu. Kao da sam videla njegovog oca, Miodraga Đinđića iz Niša, s kojim sam živela u vanbračnoj zajednici. I glasom i stasom podsećao je na Miodraga. Nisam izdržala, osećala sam kako gubim svest, pala sam na pločnik pred gomilom sveta - kaže Danica.

To je vraća na početak priče kad je 20. jula 1969. godine u devetom mesecu trudnoće zbog trovanja prebačena u bolnicu „Dragiša Mišović“. Opet gubitak svesti i buđenje tek nakon sedam dana uz miris bolničke sobe na intenzivnoj nezi.

- Prebacili su me u porodilište. Na odeljenju je bilo tri kreveta. Porodili su žene levo i desno od mene, izveli ih, ostavili me samu i zaključali vrata sobe. Bila sam uplašena, pitala sam se zašto sam izdvojena. Porodila sam se 27. jula u 14.55. Rodila sam zdravo muško dete, teško dva kilograma i dugo 49 centimetara, krvne grupe nulta pozitivna - priča Danica u jednom dahu. Malo zastaje, prebira po bogatoj dokumentaciji i kaže: „Evo, tu sve piše“.

- Beba je plakala, a doktor ju je po običaju „pljesnuo“ po zadnjici rekavši: „čim ovoliko urla, znači da je zdrava“. Prva dva dana po porođaju sve je bilo normalno, dete su mi donosili da ga vidim. A onda, trećeg dana, 29. jula, kroz prozor sobe sam videla kako babica moju bebu nosi ka belom kombiju parkiranom u dvorištu bolnice. Iz kombija su se pojavile ruke koje su prihvatile bebu. Istrčala sam i pitala gde mi vode dete. Mirno su mi saopštili da ide u Centar za prevremeno rođenu decu. Ali, zašto, kad moj sin nije prevremeno rođen - zapomagala je Danica. Odgovorili su joj:“ Znamo šta radimo“.

- Niko mi ništa nije pričao, imala sam osećaj da se „plete nekakva mreža“. Jurila sam kroz bolnicu sa strahom i pitanjima gde mi je dete. Molila sam da mi ga vrate. A onda, 6. avgusta, rekli su mi da je moje dete mrtvo. Mesecima sam po čitav dan sedela na stepeništu Centra za prevremeno rođenu decu u ulici Kralja Milutina 50, maltretirana i ponižavana. Sama i neutešna - kaže Danica.

Stalno joj se po glavi motao onaj beli kombi i pitanje kako da onako zdravo dete naprasno umre? Posumnjala je da se radi o prevari.

(nastavak)

G. Bošnjak

Ljljana Knežević iz Sindikata medicinskih sestara i tehničara GAK "Narodni front", tvrdi: / izvor
Direktor nam spremio otkaze

Otkazi nisu ni napisani ni uručeni, niti će biti, kaže Darinka Mitrović, direktor pravne službe GAK "Narodni front"

BEOGRAD - Za šest viših medicinskih sestara iz GAK “Narodni front” u Beogradu Ljiljanu Knežević, Ružicu Nikolajević, Pelagiju Damnjanović, Sunčicu Dinić-Latas, Ilinku Đurić i Milenu Petrović pripremljen je otkaz po odluci kolegijuma načelnika svih odeljenja i generalnog direktora Slobodana Runića, kaže za Nacional Ljiljana Knežević, član Sindikata medicinskih sestara i tehničara GAK „Narodni front“.
Kneževićeva je rekla da su razlozi ovakve odluke navodno oštre optužbe na račun direktora koje su medicinske sestre iznele 14. marta, a o kojima je naš list detaljno obavestio javnost u tekstu “Bebe kupamo hladnom vodom”.
- Naš protest nije uperen prema lekarskoj profesiji, već prema pojedincima na rukovodećim mestima. U međuvremenu, direktor je medicinskom osoblju zabranio da bez njegovog znanja daju bilo kakve izjave medijima - kaže Ljiljana Knežević i dodaje da pomenute radnice neće odustati dok ne isteraju pravdu do kraja. Na drugoj strani Darinka Mitrović, direktor pravne službe GAK „Narodni front“, u izjavi za Nacional demantuje tvrdnje Ljiljane Knežević da će šest medicinskih lekara dobiti otkaze.
- Okupljanje pojedinih sestara u radno vreme 14. marta nije baš bilo profesionalno, ali ne želim to da komentarišem. Otkazi nisu ni napisani ni uručeni, niti će biti - rekla je Mitrovićeva.
Prošle nedelje ovih šest medicinskih sestara bile su na sastanku sa zamenikom ministra zdravlja, kome su predale izveštaj o dešavanjima na klinici. Rečeno im je da će uskoro biti organizovan sastanak rukovodećeg kadra i pomenutih sestara sa zamenikom ministra, ne bi li se našao način da se reši novonastala situacija. I pored više pokušaja nismo uspeli da stupimo u kontakt sa Slobodanom Runićem, direktorom GAK „Narodni front“, kako bismo proverili optužbe na njegov račun.

G.B

B92, 17.3.2005. / izvor
Anketni odbor za nestalu decu

Odbor za predstavke i predloge smatra da je neophodno formiranje anketnog odbora o nestaloj deci.

BEOGRAD - (Beta) Anketni odbor bi trebalo da utvrdi istinu o sumnjama roditelja da su im deca u porodilištu oteta, a ne da su umrla, kako im je rečeno. Na sednici Odbora konstatovano je da je formiranje ovakvog anketnog odbora potrebno i zbog zaštite ugleda državnih organa i države u celini, kao i zbog roditelja koji godinama tragaju za istinom.

Sednici je od ukupno petnaest odbornika prisustvovalo osam i jednoglasno su doneli zaključak.

Grupa roditelja je pre mesec dana protestvovala pred Skupštinom Srbije tvrdeći da su im bebe ukradene u porodilištima, ali i zbog najavljene izmene porodičnog zakona kojim bi krivično delo otmice deteta moglo da zastari nakon 10 godina.

SRPSKI NACIONAL, 15.3.2005. / izvor

Sumnja u zvaničnu verziju

Afera krađe beba uskoro pred anketnim odborom Skupštine Srbije

BEOGRAD - Odbor za podneske i predstavke Skupštine Srbije na sednici održanoj u petak uz prisustvo predstavnika "Beogradske grupe roditelja" jednoglasno je doneo odluku o formiranju anketnog odbora, koji bi trebalo da utvrdi činjenice i odgovori na pitanje šta je bilo s našom decom - kažu u "Beogradskoj grupi roditelja"

Rečeno nam je da su naše bebe umrle, a nije nam dozvoljeno ni da ih vidimo, ni da ih sahranimo, kažu predstavnici "Beogradske grupe roditelja"

U ovoj organizaciji ističu da s nestrpljenjem očekuju početak rada anketnog odbora, ali naglašavaju da su za ove tri godine koliko postoje shvatili da "nažalost, institucije u Srbiji nemaju sluha za njihovu muku".

- Naše bebe su nestale pre više decenija iz mnogih beogradskih porodilišta. Nakon porođaja nam je rečeno da su umrla, međutim, nije nam dozvoljeno da ih vidimo, niti da ih sahranimo, što je naše zakonsko pravo. Takođe, u bolnicama nema nikakvih pisanih tragova gde su naša deca. Najgore od svega, po članovima 116 i 117 Krivičnog zakona Srbije krivično delo oduzimanja maloletnog lica i promena porodičnog stanja zastareva posle samo pet godina - kaže Mirjana Novokmet (46) iz "Beogradske grupe roditelja" i dodaje da su se zato roditelji samoorganizovali i krenuli da kucaju na sva moguća vrata.

- U maju 2003. godine Republičko javno tužilaštvo donelo je Uputstvo o istražnim radnjama u kojem je navedeno da "zastarevanja nema i da se sprovode sve neophodne istražne radnje po pitanju afere nestalih beba". Međutim, 11. novembra prošle godine došlo je do preokreta. Majke su saslušane i tu se naša potraga završila, a Republičko javno tužilaštvo naknadno donosi novo uputstvo o zastarevanju, koje se kosi sa prethodnom odlukom! Time su prekinute sve istražne radnje i odbačene krivične prijave roditelja - kaže jedna od majki koja traži istinu o svom navodno umrlom detetu Radojka Delibašić - Pantelić. U "Beogradskoj grupi roditelja" koja broji oko 350 članova, ističu da su na osnovu proučavanja Zakona o vođenju matičnih knjiga, zatim Zakona o sahranjivanju, i o čuvanju i vođenju medicinske dokumentacije, shvatili da njihova sumnja u zvaničnu verziju da su bebe umrle ima osnova.

Oni upućuju apel svim humanim ljudima i institucijama da pomognu u otkrivanju istine u vezi s aferom krađe beba, a sve roditelje koji dele istu sudbinu pozivaju da se jave Radojki Pantelić i Goranu Filipoviću na brojeve telefona 064/274-88-68 i 064/123-50-77.

G. Bošnjak

TANJUG, 1.3.2005.
SPS traži formiranje Anketnog odbora o nestaloj deci

BEOGRAD - Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije predložila je parlamentu formiranje Anketnog odbora "radi utvrđivanja istine o novorođenoj deci nestaloj iz porodilišta u više gradova u Srbiji".

Tu odluku potrebno je doneti po hitnom postupku, kako bi se u što kraćem roku utvrdila istina o novorođenoj deci, nestaloj u porodilištima, "imajući u vidu činjenicu da se u zahtevima roditelja navodi čak 2.500 ovakvih slučajeva", obražložila je SPS, u predloga koji su potpisala 22 poslanika te stranke.