• Hljadu evra za bebu
• Blizanci u kutiji za cipele

Nijedna zemlja, bez obzira na opširnost istraživanja, nema precizne podatke o prodaji dece, uopšte o trgovini ljudima, ali u policijskim dokumentima to se naznačava kao rastući fenomen.

Podaci ECPAT organizacije koja se bavi trgovinom dece, kazuju da su zemlje - destinacije ove kriminalne aktivnosti Belgija, Finska, Norveška, Francuska, Nemačka, Italija, Holandija i Velika Britanija. Deca najviše pristižu iz Albanije, Belorusije, Češke, Estonije, Moldavije, Rumunije, Rusije i Ukrajine. U ovim dokumentima, među zemljama sa problemom trgovine dece ne navodi se Srbija i Crna Gora, ali iskustva naših stručnjaka kazuju suprotno.

Novi roditelji

- Trgovine dece ima i u Srbiji i mi pripremamo jedan izveštaj, kojim planiramo da obavestimo javnost o tome koliko je ta vrsta kriminala prisutna na našim prostorima - kaže Biljana Mihić, iz Viktimološkog društva Srbije. - Ovaj oblik trgovine ljudima svakako je najsloženiji, jer, kod dece ne postoji svest da im se nešto dešava.

Prema podacima međunarodne organizacije za migracije, oko 12 odsto “trafikovanih” osoba čine deca. Među njima, ima mnogo mališana koji u čitav lanac prodaje, a zatim i eksploatacije namamljuju i uvlače i drugu decu.
- Posebno je kod nas, ali i u susednim zemljama zastupljena trgovina nerođenom decom ili tek rođenim bebama radi usvajanja - objašnjava Mihić. -
Policija dolazi do saznanja da lekari u porodilištima gotovo uvek učestvuju u tim radnjama, za šta dobijaju velike sume novca.

Deca kojom se trguje na ovakav način, direktno iz porodilišta koštaju i čitavo bogatstvo, kada su u pitanju porodice bez dece, spremne da plate bilo koju sumu samo da u kući začuju dečiji plač.
- Mališani se sa istoka uglavnom do Srbije dopreme jednim od kanala, kojim u našu zemlju stižu i žene žrtve trgovine - objasnila je Mihić. - Kod nas se ne zadržavaju mnogo, mada ima slučajeva da su deca pristigla iz inostranstva i na našim prostorima pronašla nove roditelje, ali i eksploatatore, pa su korišćena za prosjačenje, krađe, pornografiju...

Lažna obećanja

- Trgovci decom najčešće se kod nas okome na mališane romske nacionalnosti, zatim, na one bez roditeljskog staranja, hendikepirane mališane, sa razvedenim roditeljima - ističe Mihić. - Posebno su im interesantna deca sa poremećajima u ponašanju, beže od kuće, koriste alkohol, drogu... To im pruža mogućnost da ih ucenjuju, zadužuju ih.

S obzirom da je decu lakše prošvercovati od odraslih trgovci robljem ih prevoze kao slepe putnike u automobilima, brodovima, kamionima, vozovima. U Evropu, Ukrajinu, Albaniju, Italiju, odvode ih rođaci, prijatelji porodice, mladići koje maloletne devojke upoznaju po diskotekama i klubovima širom naše zemlje. Bilo je slučajeva da i roditelji predaju decu u ruke neznancu, jer im je obećan bolji život, veća zarada, finansiranje školovanja, profesionalno osposobljavanje.

Bugarski kanal

Trudne Albanke, otkrila je u jednoj akciji bugarska policija, organizovano su odlazile u malo selo nedaleko od Sofije, tamo se porađale na nekoj od “divljih” klinika, a zatim svoje bebe prodavale čak i za svega - hiljadu evra. Ovaj kanal bio je toliko dobro uhodan da su pojedine od njih tamo odlazile godinama.

Pretpostavlja se da su nove roditelje u Bugarskoj pronašla i srpska deca, koja su odatle prebačena u Italiju, Tursku i druge zemlje, gde su eksploatisana na različite načine.

Čak i ratnici

Najviše se, prema istraživanjima, seksualno zloupotrebljavaju deca iz Azije, radno se eksploatišu mališani iz afričkih zemalja. Pojedina deca koriste se i za učestvovanje u oružanim sukobima... Oko 40 hiljada devojčica širom sveta, uključeno je u trgovinu radi prostituisanja.
Deca od dve, tri godine, iz mnogočlanih srpskih porodica bukvalno se iznajmljuju i spremaju za rad na inostranim plantažama, u tuđim domaćinstvima. Kod Roma uglavnom, mada se to pripisuje kulturnim običajima i tradiciji, decom se trguje i radi sklapanja braka.

Silvana Stanković

INTER NACIONAL, 5.4.2004. / izvor

Blizanci u kutiji za cipele

Jadranka Stanojević iz Bele Crkve tvrdi da je tuđom nebrigom ostala bez dva dečaka
Pre nego što su joj lekari ubrizgali anesteziju, osećala pokrete beba. Po buđenju iz kome, majci saopšteno da su blizanci mrtvi. Papiri se ne slažu sa zvaničnim tvrdnjama lekara

BEOGRAD - Jadranka i Nebojša Stanojević, bračni par iz Bele Crkve, podneli su tužbu protiv matičara i načelnika Matične službe Skupštine opštine Vršac Slavka Timotijevića, direktora Zdravstvenog centra `Vršac`, izvesne službenice te ustanove Zorice Velevski i protiv radnika OUP Vršac zaduženom za čuvanje drugog primerka matične knjige.

Kao razloge Stanojevići su naveli zloupotrebu službenog položaja, falsifikovanje službene i lične dokumentacije, lišavanje života - nasilno oduzimanje identiteta, neizdavanje službene i lične dokumentacije radi prikrivanja već izvršenih krivičnih dela. Stanojevići tvrde da su navedena lica krivična dela učinila iz koristoljublja.

Zbog propusta lekara i matičara Stanojevići sumnjaju da su njihovi blizanci živi, iako lekari Zdravstvenog centra `Vršac` tvrde suprotno. Naime, u nedelju 25. maja 2003. godine Jadranka, tada u sedmom mesecu trudnoće, osetila je jake bolove.

Široka vrata sumnje - Ponašanje nadležnih u ZC `Vršac` i Matičnoj službi Skupštine opštine Vršac daje nam povoda za sumnju. U matičnoj knjizi ne piše prezime dece, nisu upisani matični brojevi kao ni moji podaci. Dok nam neko ne pokaže papire koji dokazuju tvrdnje da su nam deca mrtva, imamo razloga za veliku sumnju - kaže Nebojša Stanojević.

- Trudnoću sam vodila kod doktora Petrova u Vršcu. Nosila sam blizance, muškog pola. Kada sam dobila bolove, pozvala sam doktora Petrova i, pošto nije hteo da me primi, otišla sam u Zdravstveni centar `Vršac`. Tamo me je dr Tanja Vešović priključila na CTG aparat. Odrično je vrtela glavom i rekla da se kod jedne bebe ne čuju otkucaji srca, a da su kod druge bebe slabi. Rekla mi je da su bebe sigurno mrtve i da će mi uraditi carski rez - priča Jadranka Stanojević. Jadranka navodi da je do dobijanja anestezije osećala pokrete beba u stomaku. Po buđenju iz anestezije rekli su joj da su bebe mrtve, a da će nju prebaciti na Ginekološko-akušersku kliniku u Beograd.

- Tek sam u Beogradu saznala da mi je urađena i operacija. U otpusnoj listi ZC `Vršac` nije upisan matični broj istorije bolesti. Otpusne liste iz Vršca i Beograda se razlikuju. U otpusnoj listi GAK stoji da sam primljena na lečenje zbog `Čovelerevog sindroma uzrokovanim intrauterinom smrću jednog ploda`. Nosila sam blizance i logično je da pitam šta je s drugim detetom. U otpusnoj listi iz Vršca je napisana pogrešna dijagnoza histereotomia klasica. Na GAK-u su ustanovili da je urađena histereotomia suptotalis. Dijagnoza dr Vešović mogla je da prouzrokuje pogrešnu terapiju hormonskim injekcijama, što bi imalo katastrofalne posledice po moje zdravlje - kaže Jadranka. Potvrdu o smrti dece od ZC `Vršac` Jadranka i Nebojša nisu dobili. Obrazloženje je bilo da se takve potvrde nikom ne izdaju! Nebojša navodi da je insistirao da vidi decu, ali mu lekari nisu dozvolili:

Oteta deca postala epidemija Slavko Timotijević, direktor Zdravstvenog centra `Vršac`, kaže da je priča o otetoj deci na porođaju dobila razmere epidemije: - Neki ljudi i nadriadvokati igraju se nesrećnim ljudima. Što se tiče slučaja `Stanojević` to će se vrlo brzo rešiti preko suda. Ti ljudi će dobiti sve papire koje traže vrlo brzo preko Javnog tužilaštva. Pacijent ima pravo na dokumentaciju, ali se mora znati njihova namena.

- Tek deset dana posle porođaja moje žene, izvesni Sava, koji radi u patološkoj službi kao tehničar, pokazao mi je dvoje dece muškog pola koja su bila u kutiji za cipele i rekao mi da su to moja deca. Na njima nije bilo vidljivih tragova obdukcije. Međutim, u februaru ove godine dobili smo obdukcioni nalaz u kome piše da je obdukcija urađena istog dana kada je Jadranki urađen carski rez.

Stanojevici su od ZC `Vršac` dobili potvrdu da je 9. juna 2003. godine sahranjeno jedno dete.

J. Zlatanovic