• Trgovci albanskom decom policajci, advokati, treneri
• Istina o ukradenim bebama
• Traže procesuiranje tužbi
• Okončan protest roditelja, napravljen dogovor sa vladom
• Optužbe bez dokaza
• Mama, tata, oprostite
• Vi ste papirnati roditelji
• Rekli su mi da mi je beba u zamrzivaču
• Tek petina naroda veruje lekarima
• "Pregazili" obezbeđenje suda
• Linč sudije sprečila policija

TIRANA - Oko 6.800 albanske dece u poslednjih desetak godina bilo je žrtva mafijaša koji se bave trgovinom ljudima. Trenutno se kao nestalo vodi najmanje šezdesetoro dece između dve i 12 godina, saopštio je šef Interpola u Tirani Artan Barjaktari. Albanska policija otvara istragu i o sudbini trinaestoro novorođenčadi nestalih iz bolnice i Doma za nezbrinutu decu koja 1994. proglašena za mrtve. Policijska istraga je pokazala da se u grobnicama za koje se tvrdilo da su u njima sahranjene bebe nalaze kosti pasa. Otkriveno je da se trudnice iz Albanije "u nevolji" porađaju u privatnim klinikama na severu Grčke i svoju novorođenčad prodaju po ceni od 200 dolara. Podaci objavljeni u Tirani pokazuju da su mrežom trgovine decom obuhvaćene Makedonija, Turska i Italija i druge zemlje.

Prošlog meseca policija je uhapsila 16 osoba osumnjičenih da su ukrale 60 dece, a među uhapšenima su i jedan funkcioner albanske tajne policije iz Drača i dva advokata iz Italije. Pre nekoliko dana policija je uhapsila dva fudbalska trenera i dva predsednika klubova dok su pokušavali da ilegalno prebace u Italiju dvadesetak dečaka od 14 do 16 godina, tvrdeći da su članovi fudbalskih klubova.

VEČERNJE NOVOSTI, 27.6.2003. / izvor
Istina o ukradenim bebama

NIŠ - Posle jednogodišnjeg obijanja pragova bolnica, matičnih službi u opštinama, policije i sudova, oko hiljadu roditelja, koji tvrde da su im deca po rođenju ukradena iz porodilišta, dočekali su i pokretanje istrage. Dok su prošle godine prijave roditelja odbačene, sa obrazloženjem da su krivična dela zastarela, po nalogu Republičkog javnog tužilaštva konačno su u mnogim sudovima pokrenute istrage.

Na sastanku u Beogradu, kome su prisustvovali rukovodilac krivičnog odeljenja Vladimir Vukčević, zamenik RTJ, opštinski javni tužioci iz Niša, Kruševca, Prokuplja i Rače, kao i Okružni javni tužilac iz Kragujevca i opštinski tužilac beogradskog Drugog opštinskog suda, predočeno je da je tokom prošle godine podnet veći broj prijava za krivična dela oduzimanja maloletnih lica i promena porodičnog stanja. U svim predmetima javni tužioci će morati da “stave predlog za preduzimanje određenih istražnih radnji protiv N.N. lica, uz dostavu celokupne pribavljene dokumentacije, s tim da istrazi prisustvuju zamenici OJT koji obrađuju predmet”.

Javni tužioci su zaključili da je, zbog sveobuhvatnog razjašnjavanja konkretnih slučajeva, jer postoji izražena sumnja roditelja da im deca nisu umrla, već da su živa i prodata drugim porodicama, neophodno zahtevati da MUP ispita nepravilnosti oko upisa matičnih brojeva. Pregledaće se i matične knjige. Predložena je i DNK analiza.

Ponovo neće Jedan deo roditelja, predvođeni Milutinom Manojlovićem iz Sokobanje i kontroverznom Verom Dobrosavljević, članovima "ekspertskog tima", odbijaju da se pojave kao svedoci u pokrenutim istražnim postupcima. Ne prihvataju da se istraga vodi o pojedinačanim slučajevima, već zahtevaju “zbirni” istražni postupak. Istovremeno, veliki broj roditelja već je pred istražnim sudijama dao svoje izjave.

Ukoliko postoje takozvani ”kalupi”, roditeljima će biti predočeno da na osnovu njih takođe može da se uradi DNK analiza. Istovremeno, kako preporučuje RJT, svaki podnosilac krivične prijave će biti detaljno saslušan. Biće im predočena sva dokumentacija, a tražiće se njihovo izjašnjavanje u čemu su nepravilnosti u postupku prijema, porođaja, nastupanja smrtnog ishoda i kasnijih službenih beleški.

Od roditelja će se tražiti da kažu da li sumnjaju koji su lekari i babice izvršili navedena krivična dela, kao i da li im je poznato gde je, eventualno, nalazi dete za koje tvrde da nije mrtvo već živo.

Zdravstvena inspekcija treba da utvrdi da li je poštovana uobičajena procedura u tim slučajevima, a ako nije koje su nepravilnosti i u kom obimu.
Roditelji, podnosioci krivičnih prijava, biće upozoreni na posledice davanja lažnih iskaza i prijavljivanje lažnog svedočenja.

Miša Ristović

DANAS, 26.6.2003. / izvor
Juče protestovali roditelji kojima su deca proglašena mrtvom
Traže procesuiranje tužbi

BEOGRAD - Pedesetak roditelja koji tvrde da su im deca oteta posle rođenja, protestovali su juče ispred zgrade Vlade Srbije, tražeći da se donese uredba kojom bi se otvorio pristup svim dokumentima o tom slučaju. Grupa roditelja zahteva da pravosudni organi procesuiraju tužbe podnete u proteklih šest meseci. Predstavnici Vlade Srbije obećali su na sastanku sa roditeljima da će zakazati razgovore sa predstavnicima MUP Srbije i tužilaštva, na kome će se razgovarati o daljem rešavanju ovog problema.

- Posle šest meseci ponovo dolazimo u Vladu da vidimo da li neko iz može da nam pomogne da pronađemo prava dokumenta vezana za nestanak naše dece, izjavio je agenciji Beta roditelj Goran Radenović. On je ustvrdio da roditelji dece koja su proglašena mrtvom posle rođenja nisu od bolnica dobili autentične umrlice.

Roditelji su juče ukazivali da tužilaštva od njih traže da dođu sa konkretnim detetom za koga sumnjaju da je njihovo, pa da se onda uradi DNK analiza kojom bi se utvrdilo eventualno srodstvo. Roditelji su naglasili da su tražili i prijem kod ministra policije Dušana Mihajlovića, ali da nisu dobili nikakav odgovor.

O. D.

B92, 25.6.2003. / izvor
Okončan protest roditelja, napravljen dogovor sa vladom

BEOGRAD - Predstavnici Vlade Srbije obećali su na sastanku sa roditeljima koji tvrde da su im deca oteta posle rođenja, da će zakazati razgovore sa predstavnicima MUP-a Srbije i tužilaštva, na kome će se razgovarati o daljem rešavanju ovog problema.

Grupa od pedesetak roditelja koji tvrde da su im deca lažno proglašena mrtvom, a nakon toga data drugim ljudima, protestovala je u sredu ispred zgrade Vlade Srbije, tražeci da vlada donese uredbu kojom bi se otvorio pristup svim dokumentima koji su vezani za ovaj slučaj.

Nikola Šegrt rekao je agenciji Beta da su predstavnicima roditelja na sastanku u Vladi Srbije rekli da vlada nema ingerencije nad radom tužilaštva, ali su obećali da će zakazati razgovore roditelja sa predstavnicima tužilaštva. Šegrt navodi i da je dogovoreno da se u MUP-u Srbije osnuje ekspertska ekipa koja će se baviti problemom dece koja su proglašena mrtvom, a za koju grupa roditelja tvrdi da su oteta.

EKSPRES, 20.6.2003.
Posle ispovesti Slavice Roganović, majke optužene da je svoju decu ukrala iz porodilišta, javili su nam se tužitelji, koje ni DNK analize ne mogu da ubede
Optužbe bez dokaza

Nakon ispovesti Slavice Roganović iz Novog Beograda, optužene da je svojevremeno iz kruševačkog porodilišta ukrala svoju decu Violetu i Sandru, juče su našu redakciju posetili tužitelji, porodica Manojlović iz Sokobanje i porodica Mandžukić is Kruševca. Manojlovići uporno svojataju Violetu a Mandžukići Sandru.

Podsećanja radi, u poznatoj bebi-aferi koja je, ne tako davno, uzburkala širu javnost, nekoliko desetina porodica je javno uprlo prst na lekare, sudstvo i policiju da su organizovano učestvovali u ovoj do sad ne zabeleženoj priči na našim prostorima. Među optuženima da su na sraman način ukrali i prisvojili tuđu decu i za to platili pozamašnu sumu novca, našao se i bračni par Simo i Slavica Roganović, roditelji dvadesetčetvorogodišnje Violete i godinu dana mlade Sandre. Slavica Roganović, majka ovih devojaka, morala je na sud, koji je doneo rešenje da se Roganovići podvrgnu DNK analizi na Institutu za sudsku medicinu u Beogradu.

U razgovoru za "Ekspres" Slavica se prvi put oglasila u javnosti argumentujući svoju priču jednim valjanim dokazom - DNK je pokazao da su ona i njen suprug stoprocentni roditelji, odnosno izraženo u procentima 99,999 odsto, uz komentar stručnjaka da je greška ove analize gotovo nemoguća.

Urađeni nalaz koji nam je predočen, bio je za "Ekspres" jedini i valjan dokaz. Jer, svaki sudski spor pa i ovaj okonča se tako što sud ceni dokaze suprotstavljenih strana.

Prekinut razgovor U priči Slavice Roganović, spomenuta je i izvesna gospođa Vera Dobrosavljević kao alfa i omega u pronalaženju nestale dece iz porodilišta. Juče smo se uverili da pomenuta gospođa drži konce cele ove afere i koja, ne vidimo razloga zašto, daje sebi važan značaj iako lično nije oštećena strana. Bili smo spremni da saslušamo Manojloviće i Mandžukiće, ali je bilo malo naporno da saslušamo i nekoga ko je čitajući tekst sa Slavicom Roganović video nešto između redova i tako nas doveo u situaciju da naprasno prekinemo razgovor sa nekim ko sluša samo sebe.

Međutim, prilikom jučerašnje posete Manojlovića i Mandžukića, potpisnik ovih redova bio je prinuđen da sluša priču koja se zasniva na bolnoj ispovesti ljudi kojima su u porodilištima preminule bebe, a oni su, kako kažu, uspeli da dokažu da su to deca Roganovića. Uz puno uvažavanje i saosećanje za nesreću tužitelja, "Ekspres" se neće upuštati u rasprave mimo dokaza, bez obzira na to što Manojlovići uporno ponavljaju priču da je sve lažno.
- DNK je samo rezultat organizovane državne mafije koja je svoju sramnu akciju započela u porodilištima i držeći se za ruke iscenirali su i sramni dokaz DNK analize - rekao nam je Milutin Manojlović.

Milutin Manojlović istakao je juče da je i on uradio isti nalaz negde u inostranstvu. Na naše insistiranje da ga prezentira i tako dokaže da je Violeta Roganović njegova biološka ćerka, odgovorio je da će to pokazati kada bude vreme!
Zaista, malo je čudno kada jedna strana ima nalaze, da druga kaže da će ih podneti malo kasnije, odnosno kada dođe vreme, i traži da joj se, u tako ozbiljnoj stvari, veruja na reč. Nismo tako mogli da suprotstavimo ono što se na sudu zove - dokazi. Ova krajnje osetljiva tema, gde nikome ne pada na pamet da se poigrava ili lično petlja i procenjuje valjanost priče i sumnje, ovim je za "Ekspres" okončana, jer u suprotnom slučaju umešali bismo se u prerogative suda i istražnih organa koji su rekli svoje. Ostaje samo poruka Manojlovićima i Mandžukićima da, ako već nisu zadovoljni, nastave sa utvrđivanjem svoje istine, a stranice "Ekspresa" ostaju im otvorene, kad za svoje optužbe budu imali dokaze. Jer, sumnja izrečena bez dokaza, nije ništa drugo do kleveta.

Sreto Dragaš

EKSPRES, 17.6.2003.
Dramatična ispovest Slavice Roganović, optužene da je ukrala svoju decu: "Molila sam muža da odemo na DNK analizu, oni ljudi prosto su nam zbunili dete…"
Mama, tata, oprostite

Srbija je tih dana brujala o takozvanoj bebi-aferi. Desetine porodica kao u horu optuživale su lekare i medicinsko osoblje mnogih porodilišta da su se bavili mračnom trgovinom tek rođenih beba. Isticali su da su prodavana za ogroman novac bogatim porodicama koje nisu mogle da imaju decu. Te ljude koji su opravdano ili ne sumnjičili lekare, sudstvo i policiju predvodio je bračni par Radojka i Milutin Manojlović iz Sokobanje, sa izvesnom Verom Dobrosavljević, koji javnosti prezentiraju 117 registrovanih otetih beba ukazujući imenom i prezimenom na porodice koje su ih navodno ukrale.

Slavica Roganović i njen suprug Simo tih dana nisu imali kućnog mira. Telefon u njihovom stanu zvonio je neprestano. Javljala se porodica Manojlović uvek sa predlogom da se nešto dogovori sa Roganovićima.
- Moj muž je naprosto gubio dah - kaže Slavica - iako sam se trudila da ga od toga sačuvam tako što sam se ja javljala na ove pozive. Imala sam utisak da će se Simi nešto strašno dogoditi, da će ga sve to naprosto ubiti. Već sam istakla podatak da je moja Violeta rođena 16. jula 1979. godine, a da je Manojlovićev sin Ljubomir rođen 5. maja iste godine. Pokušala sam tim Manojlovićima da objasnim kako je moguće da svojataju Violetu kao Ljubomirovu bliznakinju kad je razlika u rođenju dva meseca i 11 dana. Nije vredelo, nisu to mogli ili nisu hteli da prihvate i razumeju. Uporno su insistirali da je Violeta zapravo njihova Nikoleta, koju smo mi navodno ukrali.

Gotovo sa olakšanjem primili smo poziv da se javimo na DNK analizu u Institutu za sudsku medicinu u Beogradu.
- Idemo na analizu, Simo - rekla sam - na sve što budu tražili od nas. Moramo to zarad naše Violete, da je umirimo, da joj mladost teče mirnije i spokojnije. Ovo se više ne može izdržati!

Kako kažu pravnici, "pristupili" smo u Institut, 29. novembra prošle godine, tačno u 10 sati. Iz prsta su prvo uzeli Violetinu krv, jedva su istisnuli nekoliko kapi, Simi su takođe s naporom uzeli uzorke, a onda sam ja došla na red. Na ubod igle krv iz prsta počela je obilno da teče, prosto da šiklja.

"Imate li pritisak, gospođo" - upitao me laborant. - Najverovatnije da imam, nije ni čudo, optužuju me da sam ukrala svoje dete.
Desetak dana kasnije pozvana sam da uzmem nalaze. Drhtala sam kao prut pri pomisli šta ako su ovi užasni ljudi možda potkupili komisiju na Institutu, nisam znala ni ko su, niti ko stoji iza njih. Na sreću, moje sumnje su bile neopravdane. Advokat je ušao u laboratoriju da uzme nalaz. Po povratku se čak i našalio:
"Slavice, sad imaš i napismeno da si majka i da je Simo otac Violetin." - Otišli smo kući. Violeta nas je pri dolasku posmatrala sa terase. U stanu Simo smrknut, gleda nas i ništa ne pita. Moja majka se drži za plakar i imam utisak da će se srušiti na pod. Violeta je i dalje na terasi iako je pouzdano čula da smo ušli u stan. Reč ponovo uzima naš advokat, jer sam ja naprosto nema.

"Simo, stari lafe, ti si tata, i to stoprocentni, rezultat je 99,999 odsto u tvoju korist"
A onda trči na terasu i pokazuje Violeti nalaz Instituta.

Gatara iz Sokobanje Kako su uopšte Manojlovici iz Sokobanje "tipovali" Slavicu i Simu Roganovica da su im baš oni ukrali bebu iz porodilišta, naša sagovornica kaže: Manojlovicev sin Ljubomir, koji je išao u školu sa mojom Violetom, ispričao je mojoj kćerki da su ovi ljudi tragajući za sudbinom svoje preminule kćerke, Ljubomirove bliznakinje Nikolete, angažovali nekakvu gataru iz Sokobanje. Ona im je navodno rekla da im je kćerka živa i da u kući imaju njenu fotografiju. I kako su Ljubomir i Violeta zajedno maturirali, zaista postoji grupna slika maturanata gde se na slici vidi Ljubomir sa Violetom. Eto, to su bili njihovi dokazi da nastave pravu hajku na nas.

Scena je potresna. Ona mu pada u zagrljaj i jeca. Utrčala je u stan bolno ridajući. Kroz plač je izgovarala reči: tata, mama, bako, oprostite, možda sam i na trenutak posumnjala u vas, oni ljudi su me prosto raspametili, hteli su da me slome, da me unište, oni su gadovi i bolesni...

Pomislili smo da je svemu kraj i da smo se oslobodili teške more.
Nažalost, naša radost trajala je za kratko. Grom i munja ponovo su potresli našu kuću. Lokalna TV iz Kruševca i neke tamošnje novine ubrzo potom razgovaraju sa izvesnom porodicom Mandžukić iz Kruševca koja iznosi istu priču kao i Manojlovići, samo ovaj put da je i naša druga kćerka Sandra njihovo dete i da smo je mi ukrali po scenariju kao i Violetu.

Sve ovo kao da daje krila Manojlovićima koji nastavljaju sa telefonskim pozivima, sada sa optužbom da smo kupili nalaze i da oni imaju svoje rezultate urađene navodno negde u inostranstvu. Na našu adresu, na Violetino ime i dalje stižu pisma i kao po pravilu naslovljena sa: "Draga naša kćerko... " I tako u nedogled i izgleda bez kraja ovim stalnim proganjanjima.

Porodica Mandžukić je stalno u sprezi sa izvesnom Verom Dobrosavljević, koja je alfa i omega u potpirivanju strasti tih ljudi. Mandžukići prete da će i oni potražiti zaštitu suda. Hteli bi valjda da mi ponovo idemo na DNK analizu, da dokazujemo da je i Sandra naša. Međutim, čvrsto smo rešeni da se više ne odazivamo pa makar to i sud od nas tražio. Više nema smisla, mi više nemamo snage da se rvemo sa takvim besmislicama. To ide u beskraj. U jednom anonimnom pismu oni traže od moje majke da "najzad prizna istinu" mog porekla. Dakle, pokušavaju da optuže i nju da sam i ja ukradeno dete.

Pokušavamo na svaki način da se zaštitimo od ovih čudnih ljudi. Potražićemo uskoro zaštitu suda, valjda će im prava nekako doskočiti i tako nam vratiti naš mirni porodični život.

Sreto Dragaš

EKSPRES, 16.6.2003.
Četvoročlana porodica Roganović živela je mirno i obično, reklo bi se srećno, sve dok na vrata stana nije zazvonio sudski pozivar, a onda se život pretvorio u pakao: Majka Slavica optužena je da kćerka Sandra nije njeno dete, da je ukradena u porodilištu, onda se pojavila optužba da ni druga ćerka nije njena
Vi ste papirnati roditelji

Teško da je i Dante u svom Paklu vernije i dramatičnije opisao bolniji roditeljski osećaj od zbilje koja je nedavno zadesila mirnu i tihu porodicu Roganović iz Novog Beograda. Supružnicima Simi i Slavici Roganović, na adresu u Ulici Arsenija Čarnojevića, uručen je sudski poziv da se jave istražnom sudiji Drugog opštinskog suda u Beogradu, povodom krivične prijave Radojke i Milutina Manojlovića iz Sokobanje, u kojoj se navodi da njihova kćerka Violeta nije njihovo dete, već da su je ukrali u porodilištu i da su tužitelji, u stvari, biološki roditelji.

Uporedo sa prijavom, u nekim lokalnim medijima u Kruševcu oglašava se i porodica Mandžukić, koja takođe upire prst u Roganoviće, gde kažu da je i druga njihova kćerka Sandra ukradena i da su joj pravi roditelji supružnici Mandžukić. Paralelno sa ovim optužbama, na istu adresu stiže i anonimno pismo na ime Slavičine majke od koje se traži da "najzad javno kaže" o poreklu svoje kćerke, jer i u tome ima nešto sumnjivo.

O porodičnoj drami koja će posle svega ovoga uslediti, u ekskluzivnom razgovoru za Ekspres, govori Slavica Roganović, Violetina i Sandrina majka, koja je sve ovo, nema sumnje, najteže podnela.
- Doživeli smo nešto poput scenarija u latinoamerickim TV sapunicama, gde se kojekakvi događaji dešavaju neverovatno i gde bujna mašta može svašta - kaže Slavica Roganović. Živeli smo tiho i mirno sve do tog dana kada su neki ljudi pokušali da ospore da smo Simo i ja roditelji svoje dece. Da će nam se to dogoditi nismo ni u snu sanjali.

Podsećanja radi, nedavno se nekoliko desetina porodica iz Srbije oglasilo u javnosti s tvrdnjom i optužbama da su im, svojevremeno, tek rođena deca u porodilištima misteriozno proglašavana umrlim, a da su zapravo prodavana drugim porodicama koje nisu mogle da imaju decu. U ovoj poznatoj bebi-aferi optuživani su lekari i drugo medicinsko osoblje u Beogradu, Kruševcu i diljem Srbije. Stvar je stigla i do tadašnjeg predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice, koji je primio delegaciju i obećao da će učiniti sve da slučaj dobije pošten sudski epilog. I tako se i dogodilo - pošteno pa na sud! Roganoviće kao da je malj udario u glavu.
- Prvi koji je reagovao bio je moj suprug Simo - kaže Slavica - drhteći kao prut vikao je i pretio da će učiniti nešto strašno. Smirivala sam ga i preklinjala na kolenima da se smiri i da ne čini nikakvo zlo tim ljudima, jer Bog zna šta im je u glavi.

O tome gde su koreni i kako je zapravo sve počelo - da Roganoviće neko optuži da su ukrali svoju decu i da su samo "papirni" roditelji - Slavica priča:
- Moja Violeta rođena je 16. jula 1979. godine u Kruševcu. Godinu dana kasnije, 12. avgusta, rodila sam Sandru, takode u ovom gradu. Ubrzo smo se preselili u Beograd, u stan mojih roditelja. Kao srednjoškolac Violeta je upisala Pravno-birotehnicku školu u Zemunu, gde igrom slučaja sa njom u školi ide i Ljubomir Manojlović, sin ovih Manojlovića što nas sada tuže, rođen 5. maja 1979. godine. Dakle, stariji je od Violete dva meseca i 11 dana. Iz Violetine priče kasnije sam saznala da su se njih dvoje povremeno viđali i družili. Ljubomir je pričao Violeti da je dete blizanac i da mu je sestra, kojoj su dali ime Nikoleta, umrla nakon nekoliko dana u nekom beogradskom porodilištu.

Po završetku mature, njih dvoje su se povremeno čuli telefonom i to je bilo sve. Tek nedavno Ljubomir se javio Violeti i telefonom joj, uzgred, saopštio da je veoma srećan, jer je pronašao svoju sestru bliznakinju.
- Violeta ga je začuđeno pitala kako je to moguće, jer je znala priču da je ta beba preminula. Ljubomir je umesto toga saopštio Violeti da to nije bilo tačno već da mu je sestra živa i zdrava i da je veoma zgodna i lepa devojka.
- Ti je čak i poznaješ Violeta - rekao je - hoću da ti sve ispričam.

Zakazali su viđenje u nekom zemunskom kaficu. Seli su za sto, a kasnije se ispostavilo da su neposredno do njih za stolom sedeli i njegovi roditelji.
"Violeta, tako sam srećan" - započeo je priču Ljubomir. - Ne sluteći ništa i moja kćerka je pokazala znake oduševljenja - kaže Slavica - da bi samo koji minut kasnije doživela pravi šok!
"Ti si moja sestra" - izgovorio je i prstom pokazao prema stolu gde su mu sedeli otac i majka i dodao "oni su mi rekli…" - Istog časa, prema priči moje kćerke, ovi ljudi prišli su njihovom stolu a onda je usledila bujica reči, pokazivali su nekakva dokumenta i razne papire i novine tvrdeći da je Violeta zapravo njihova kćerka Nikoleta, koju su lekari lažno proglasili mrtvom i da smo je mi kupili za 250.000 maraka i onda kasnije usvojili.

Ni sama ne znam kako je moje dete preživelo ovaj susret, tek vratila se kući kao skamenjena. Nije nam na početku ništa rekla. Međutim, moja majka mi je skrenula pažnju da se sa njom nešto čudno dešava, da ćuti i da nedovoljno razgovara, što sam ja opet tumačila da je u pitanju neka tajna ljubav i nisam je mnogo uznemiravala.

Ispostavilo se, ipak, da se crv sumnje uvukao u moju kćerku. Nenadano je počela da me ispituje i postavlja neka okolišna pitanja, između ostalog kako sam podnela porođaj, da li sam je rodila zaista na carski rez i sl. Odgovarala sam ne sluteći da me moje dete potajno proverava.

A onda, jednoga dana više nije mogla da izdrži. - Mama - rekla je ozbiljno - ja više ne mogu da izdržim, poludeću, užasno se osećam. Ridala je bolno da sam se prenerazila i uplašila kao nikada do tada. Ispričala mi je sve o tom susretu u kafiću.
Naša sagovornica jedva da je mogla doći do daha kada je pokušala da objasni svoja osećanja u tom trenutku.
- Buktalo mi je nešto u glavi, srcu i duši - kaže Slavica. Osećala sam se kao tigrica kojoj neko hoće da otme mladunce. Bila sam spremna na sve, ali valjalo je pre svega smiriti nerve moga supruga.

U međuvremenu, kao ulje na vatru, oglašavaju se Manojlovići. Najpre pismima, telefonskim pozivima i kojekakvim čestitkama naslovljenim na Violetino ime i tekstom koji počinje sa "Draga naša kćerko…"
- Predlagali su viđenje sa mnom i sa suprugom Simom. Hteli si da se "nešto dogovorimo". Pitala sam šta da se dogovorimo, vikala sam ko očajnik kleti, šta hoćete, ostavite nas, prokleti bili! Ne dirajte u najdublje emocije, ne lomite naša srca, gadovi bezbožni, đavo je u vašim dušama, lečite se…

Odgovarali su mi hladno i cinično: "Ona nije Violeta, ona je Nikoleta, hoćemo da joj vratimo identitet".

Sreto Dragaš

EKSPRES, 6.6.2003.
Afera krađa beba: Potresna ispovest još jedne majke, reč ima Nada Otasević
Rekli su mi da mi je beba u zamrzivaču

- Moja priča liči na sve druge dosad ispričane, ali s tom razlikom da sam se grupi roditelja koj traže svoju, kako kažu, otetu decu priključila tek pošto sam dobila dokumentaciju o mom, navodno, umrlom sinu rođenom 27.oktobra 1980. godine - počinje svoju priču za "Ekspres" majka Nada Otasević.

Ona kaže da je sve počelo kada je za svoje troje dece trebalo da izvadi izvode iz matične knjige rođenih.
- Tada (prošle godine) još nisam bila obaveštena da je u Srbiji "pukla" afera krađe beba. A, da budem iskrena, nisam ni pomišljala da se i meni nešto slično desilo. Naime, došla sam u SO Savski venac da izvadim krštenice za moju decu i nešto me je nateralo da pitam da li imaju prijavu rođenja za bezimenog dečaka sa prezimenom Otasević, rođenog 1980. godine - kaže ona.

Prema njenim rečima, u Opštini su joj rekli da dođe za mesec dana, što je ona i učinila. Dobila je dokument iz koga se ne vidi da je njen sin mrtav. Potom je ta majka skrenula pažnju opčtinskim službenicima da njen sin nije živ, na šta su joj rekli da će celu "stvar" ponovo proveriti i da dođe - za mesec dana.

- Obavestili su me pismeno da u svojoj arhivi nisu pronašli da je moje dete upisano kao umrlo i uputili me u GAK Narodni front da potražim dokumentaciju o njemu. Posumnjala sam da nešto nije u redu, ali sam, ipak, otišla u porodilište - navodi naša sagovornica. Ona kaže da je njena trudnoća protekla u redu, ali da je imala prevremeni porođaj, to jest u sedmom mesecu.

- Rodila sam na kraju sedmog meseca trudnoće muško dete. Porođaj je bio u 11.15 časova pre podne, a prisutni lekari i stažistkinje su, na moje pitanje da li je sa bebom sve u redu, odgovorili potvrdno, čak mi i čestitali što sam postala mama. Po povratku na odeljenje odmarala sam se i skupljala snagu. U večernjim satima sam uspela da ustanem i krenem ka boksu za bebe da vidim sina. Od porođaja, pa do mog odlaska da obiđem dete, niko mi se od bolničkog osoblja nije obratio niti me obilazio - seća se ta majka i dodaje da je prvi šok usledio kada je stigla do odeljenja za bebe. Kako ona navodi, tamošnje osoblje joj je, na pitanje kako je njen sin, odgovorilo da oni ništa ne znaju o toj bebi!

- I počinje moje traganje na relaciji porodilište - boks za bebe, boks - porodilište, da bi mi, konačno, neka babica u porodilištu koja je, inače, sedela na stolici ispred zamrzivača sandučara, glavom odmahujući ka istom, rekla da je beba najverovatnije u tom zamrzivaču! U tom trenutku nisam se onesvestila, već sam se kao hipnotisana ćutke vratila u svoj krevet. Onda sam telefonirala kući, gde je slavlje zbog rođenja muškog deteta bilo u toku, i rekla im da nešto nije u redu. Ne sećam se više kako sam provela tu noć - navodi Nada Otašević.

Sledeće jutro je za tu majku bilo malo svetlije, jer, kako ona kaže, u jutarnjoj viziti joj je glavna lekarka čestitala rođenje deteta, što je namah toj majci dalo nade da je došlo do neke strašne "zbrke" i da je njen sin živ. Ali, ubrzo je usledilo otrežnjenje…
- Kada se završila vizita ustala sam i molila osoblje da mi kaže šta je sa bebom. Najzad, oko 15 časova jedan lekar je došao i pročitao mi iz neke sveske da je dete umrlo u dečjem boksu pola sata nakon porođaja i da ću za sedam dana dobiti rezultate analize pupčanika i posteljice. Iz bolnice sam otpuštena 1.11.1980. godine - priča naša sagovornica.

Ona kaže da je prošle godine, ipak, poslušala savet koji je dobila u opštini SO Savski venac i otišla u porodilište da traži dokumentaciju o svom detetu. Prema njenim rečima, u bolnici su joj otvorili knjige i pokazali. Usledilo je iznenađenje, jer se, prema podacima iz njih, nešto nije slagalo.

- U porođajnom protokolu piše da sam se porodila 28.10.1980. godine, što nije tačno. Upisana sam među porodiljama koje su se porađale tog dana. Broj moje bebe bio je 124, ali je i žena dva mesta ispred mene imala takođe broj svoje bebe 124. Za plod piše da je bio zreo, a kasnije kada sam tragala za lekarom koji je to potpisao, ispostavilo se da ga niko ne zna! Prvi put kada su mi pokazali protokol rođenih beba, odmah su mi rekli da je zbog njegove male težine moralo odmah da ode u Institut za neonatologiju - kaže ona i dodaje da se uputila u Institut, tamo gde su joj rekli da nikad nisu primili dete koje traži. Naravno, ona je dobila i odgovor JKP Pogrebne usluge da takvu bebu nisu sahranili. Sumnja je počela da izjeda ovu majku.

- Priključila sam se grupi roditelja i podnela krivičnu prijavu. Ali sam i sama, na osnovu dokumentacije koju sam posedovala, počela da povezujem stvari. Tako sam pre dvadesetak dana, gledajući porođajni protokol, videla da je porodilja iznad mene tada rodila četvrto vanbračno dete po redu, a imala je samo 24 godine. To nije ništa moralo da znači, ali sam pronašla njenu adresu i otišla da je posetim. I desilo se da sam, kada sam stigla u jedno beogradsko naselje gde je ona živela, naišla na komšije koje su mi rekle da je ona pre deset godina umrla, a da nikada nije imala dece! Bila sam u čudu i tvrdila da je ona rodila četvoro, ali komšije su me ubeđivale da žive tu pored kuće te žene oduvek, da su je dobro poznavali i da sigurno znaju da nije rađala - vratila sam se kući uverenija da ću se do istine šta je sa mojim sinom boriti do kraja.

R. Bajčić

GLAS JAVNOSTI, 4.6.2003. / izvor
Javna rasprava o paketu zakona iz oblasti zdravstva
Tek petina naroda veruje lekarima

Prioriteti u reformi zdravstva: odnos prema pacijentu, borba protiv korupcije...

BEOGRAD - "Vraćanje dostojanstva: bolje zdravlje za sve", slogan je pod kojim se juče u hotelu "Jugoslavija" održavala završna javna rasprava (prisustvovao potpredsednik Vlade profesor dr Žarko Korać) na temu paketa zakona iz zdravstva - Zakona o lekovima, komorama, zdravstvenoj zaštiti i izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju.

Okosnica reforme zdravstva, koja podrazumeva i nove zakone, predstavlja po rečima glavnog uvodničara, ministra zdravlja profesora dr Tomice Milosavljevića - vracanje dostojanstva pacijentima i medicinskom osoblju.
- U ovoj oblasti neophodan je minimum legislative, a razlog više za to je što su aprilska istraživanja pokazala da u nas ima poverenje tek 15 do 20 odsto naroda, rekao je dr Milosavljević. Stoga će reforma zdravstva i biti usmerena na one nedostatke i probleme koji su se u istraživanjima javnog mnenja i zdravstvenih radnika pokazali kao prioriteti. Među njima su ključni odnos zdravstvenih radnika prema pacijentu, korupcija u zdravstvu, neefikasnost administrativnog poslovanja, kao i higijena i izgled zdravstvenih ustanova.

Svako u Srbiji ima odgovornost u reformi zdravstvenog sistema, nastavio je ministar zdravlja. Ministarstvo i Vlada treba da rade na što bržem usvajanju paketa zakona, medicinsko i tehničko osblje, kroz zdravu konkurenciju treba da uspostavi bolji odnos prema radu, a Republički zavod za zdravstveno osiguranje bolje ugovaranje, redovnije plaćanje i finansijsko stimulisanje zdravstvenih ustanova da sprovode racionalizaciju. Uz to, obavezno zdravstveno osiguranje ostaće i nadalje glavni izvor prihoda.

Što se tiče pojedinih zakona, dr Milosavljević je naglasio da primera radi, Zakon o lekovima mora pre svega da uredi tržište lekova. Donošenjem ovog zakona ubuduće neće moći da se u više različitih institucija kontrolišu preparati, već će o njima briga da se vodi na jednom mestu, u Nacionalnoj agenciji za lekove…

Z. O

GLAS JAVNOSTI, 3.6.2003. / izvor
Roditelji koji sumnjaju da su im deca oteta
"Pregazili" obezbeđenje suda

U pomoć pozvana interventna jedinica niškog MUP-a

NIŠ - Stotinak roditelja iz Niša, Kruševca, Kragujevca, Vranja, Prokuplja i Beograda ušlo je juče silom u zgradu Opštinskog suda posle odbijanja predsednice ove pravosudne institucije Ljiljane Mišević da ih primi, kako bi joj izneli svoje zahteve.

Sudsko obezbeđenje pokušalo je da spreči njihov ulazak, ali nakon što je jedan od stražara zabranio jednoj od učesnica protesta fotografisanje gušanja sa roditeljima, oni su ih bukvalno pregazili.

U pomoć je pozvana interventna jedinica niškog MUP-a koja je obezbeđivala kancelarije predsednica opštinskog i okružnog suda. Nakon toga strasti su se smirile, ali policajci nisu skrivali nelagodnost pred uplakanim roditeljima koji su im pokazivali dokumentaciju kojom oni dokazuju svoje tvrdnje o ukradenoj deci.

Imaju DNK dokaze Argumentujući tvrdnju da neko u državi namerno sakriva istinu o aferi krađe dece, roditelji su istakli da imaju rezultate 77 DNK analiza, urađenih u inostranstvu, koje potvrđuju da su njihove sumnje bile opravdane. Zbog sumnje da bi domaće zdravstvene ustanove mogle falsifikovati rezultate ovih analiza, oni traže da se one rade isključivo u inostranstvu.

Predstavnike roditelja primile su predsednice okružnog i opštinskog suda Verica Stamenković odnosno Ljiljana Mišević, ali dogovor nije postignut jer su roditelji zahtevali da na posao bude vraćen sudija Radomir Vujačić, koji je njihov predmet vodio, ali je nedavno uhapšen u okviru akcije "Sablja",

- Posle Vujačićevog hapšenja, naši predmeti dodeljeni su čak petorici sudija iz nama nepoznatih razloga. Verujemo samo Vujačiću i tražimo da se on vrati. Smatramo da je uhapšen zbog toga što je bio spreman da nam pomogne. Sve dok on ne bude ponovo imenovan za sudiju, nećemo se odazivati pozivima niti izlaziti na ročišta, rekla je Grana Štefan, koja već petnaest godina traga za svojim sinom. Dodala je da je prikupljeno više od stotinu potpisa sa zahtevom za oslobađanje Vujačića.

Među učesnicima protesta bile su i Verica Pešić i Danijela Milošević koje tvrde da su majka i kći.
- Pre 25. godina, porodila sam se u Nišu, gde sam upućena iz Vranja. Lekari su mi rekli da sam rodila jedno dete a da je i ono umrlo. Međutim, pronašla sam dokumentaciju iz koje se vidi da sam rodila bliznakinje i obe sam pronašla, kaže Pešićeva.

Danijela Milošević, koja danas živi u selu Gornja Toponica, kraj Niša tvrdi da Vericu smatra svojom majkom jer je to potvrdila i DNK analiza rađena u inostranstvu, te da ne veruje izjavama ljudi kod kojih je živela 25 godina da je ona njihova kći.

Noseći transparente na kojima je pisalo "Vratite nam decu" i "Ukradite i mene, da budem sa svojim bratom", roditelji su protest nastavili ispred zgrade Niške televizije zbog toga što su njihov skup bojkotovali svi lokalni elektronski mediji.

D. K.

KURIR, 3.6.2003.
Linč sudije sprečila policija

Stotinak ljudi koji tragaju za svojom "otetom" decom traže da sudiju Radomira Vujačića puste iz zatvora

NIŠ - Stotinak roditelja iz cele Srbije ušlo je juče silom u sudsku zgradu nakon odbijanja predsednice Opštinskog suda Ljiljana Mišević da ih primi. Pokušaj sudskog obezbeđenja da spreči upad neslavno se okončao, pa je u pomoć pozvana interventna jedinica niškog MUP-a koja je onemogućila dalji prilaz roditeljima, nakon čega je imenovana delegacija koja se osim sa Miševićevom srela i sa predsednicom Okružnog suda Vericom Stamenković. Međutim, nikakav dogovor nije postignut jer su roditelji zahtevali da na posao bude vraćen sudija Radomir Vujačić, koji je nedavno uhapšen u okviru akcije "Sablja".

- Uhapsili su ga zbog nas da bi sakrili istinu. Jedno njemu verujemo i tražimo da nam on sudi. Mi tražimo da se o ovim tužbama odlučuje istovremeno jer samo tako prava istina može izaći na videlo - rekla je reporteru Kurira Grana Štefan, koja već petnaest godina traga za svojim sinom. Dodala je da je prikupljeno više od stotinu potpisa sa zahtevom za oslobađanje Vujačića.

Učesnice protesta bile su i Verica Pešić i Danijela Milošević, koje tvrde da su majka i kći.

- Ja sam iz Vranja, ali sam zbog komplikovanog porođaja upućena na nišku Ginekološko-akušersku kliniku, gde sam se porodila 28. novembra 1978. godine. Rečeno mi je da sam rodila jedno dete i da je ono umrlo. Međutim, ja sam pronašla dokumentaciju iz koje se vidi da sam rodila bliznakinje i obe sam pronašla - kaže Pešićeva.

Iz zgrade suda roditelji su se sa transparentima na kojima je pisalo "Vratite nam decu" i "ukradite i mene, da budem sa svojim bratom" uputili ka zgradi Niške televizije, da bi izrazili protest što ova TV nije pratila skup.

(D. K.)